Држава не може постојати без права.Ови концепти су међусобно повезани и не могу постојати једни без других. Владавина права и њене особине омиљена су тема правног теоретичара од почетка 19. века. Прву правну анализу овог концепта дао је Роберт вон Моле давне 1838. године. Овај научник је увео концепт у научну употребу. Размотримо каква је правна држава и њене особине у нашем времену иу складу са савременом науком.
Шта је то?
Владавина права је таква моћу свим својим организацијама и активностима поштује закон. У исто време она има одређен циљ. То је осигурање права и слобода грађана. Генерално, владавина права и њене карактеристике односе се на уставне карактеристике државе.
Шта је то?
Знакови правне државе укључују сљедеће одредбе:
- признавање и гарантовање људских права и слобода;
- раздвајање власти;
- недвосмисленом владавином права.
Сада размотрите сваку од њих.Први знак правне државе је признање, као и поштовање и заштита универзалних права, слобода, као и интереса особе и грађанина, а истовремено и њихова највиша вриједност и приоритет. Чињенице као што су обезбјеђење механизма за гарантовање горе наведених привилегија и независност суда, као и одређени принципи судских поступака и других законских одредби помажу у имплементацији ове одредбе.
Следећа карактеристика претпостављаразграничење три гране суштински јединствене доминације, наиме, расподела законодавне власти уз извршну и судску. Таква подела на једнаке, међусобно повезане, релативно независне и ограничавајуће индустрије је дизајнирана да обезбеди неопходну равнотежу интереса. То је оно што моћ чини суштински целовитом и уједињеном. Таква подела се назива хоризонтална. И, коначно, последњи додир у целом овом систему је владавина права. Како се то обезбеђује?
Прво, тиме што је уставно утврђенообавеза свих државних органа без изузетка, као и службених лица, да безусловно поступају стриктно у границама Основног закона и других нормативних аката. Друго, тиме што се мора обезбедити супремација Устава у односу на друге норме законодавства. И, треће, чињеницом да је у земљи на законодавном нивоу фиксирано својство приоритета међународно признатих принципа над националним нормативним актима. Правна држава и њена обележја су од интереса, јер је управо таква структура државе једино исправна. Такво стање је идеално, и томе треба у потпуности тежити. Управо таква држава заправо постоји вољом народа и за њих, што значи да је истовремено и потпуно демократска у својој суштини.