1938. Хитлер је почео да показује активност,говорећи о својим плановима за Чехословачку. То је изазвало прилично озбиљан протест не само међу разним друштвеним групама, већ и међу војском. Бецк (шеф штаба) се усудио упозорити Фухрера против инвазије на Чехословачку, сугерирајући закомпликовање односа са Француском, Британијом и Русијом. Овај инцидент изазвао је обједињавање различитих група отпора како би се развио план државног удара за свргавање нацистичког режима.
Минхенски споразум из 1938. године требао језадовољавају Хитлерове захтеве. Фухрер се није хтио помирити с постојањем Чехословачке, а сва три милиона Нијемаца који су тамо живјели морали су се ујединити с Реицхом. Цхамберлаин (енглески премијер) је позван на преговоре.
Хитлер 18. септембра 1938. године издаје наредбу запет војска у приправности. Фухрер одобрава списак официра за положаје заповједника у десет армија. Све ове акције биле су усмерене на припрему напада на Чехословачку.
Минхенски споразум могао би питање ријешити мирним путем. Према споразуму, Хитлер је добио све што се тражило у Годесбергу. Коначни минхенски уговор потписан је 20. новембра.
Споразум је обавезао Чехословачку да одбијеНемачка је имала користи од 11 хиљада миља своје територије. На њима је живело осам стотина хиљада Чеха и два милиона и осам стотина хиљада Судетанских Немаца. Поред тога, на тим земљама постојале су гране система чешких утврђења, која су у Европи сматрана најнепробојнијом.
Минхенски споразум поделио је земљу.Као резултат потписивања споразума у Чехословачкој, поремећен је постојећи систем аутопутева и железница, телефонска и телеграфска комуникација. Минхенски споразум лишио је државе 66% резерви угља, 86% сировина за хемијску индустрију, 40% дрвне грађе, 80% текстилне индустрије, цемента, мрког угља, 70% електричне енергије.
Тако је минхенска завјера преко ноћи претворила просперитетну индустријску силу у банкрот и распала се. Чеси су по договору морали да напусте територију.
Однако, по мнению всех генералов, близких к Хитлер и преживјели рата, да споразум није потписан, Фухрер ће 1. октобра извршити инвазију на Чехословачку. У исто време, неки верују да би Русија, Француска и Енглеска, супротно сумњама челника сила, биле увучене у рат.
Процјењујући ситуацију, треба напоменути да је Њемачка1. октобра није био спреман да води рат против Француске, Енглеске, Чехословачке и, нарочито, против Русије. У случају непријатељстава, Хитлер би брзо изгубио. То би довело до краја Трећег рајха. Генерали Витзлебен, Халдер и њихове присталице планирали су свргнути Фирера у време када ће он дати наређење да нападну Чехословачку. Потписивање споразума покварило је њихове планове. Генерали су се надали чврстини Енглеске и западних савезника у погледу чехословачког питања.
Упркос чињеници да је Совјетски Савез био у војном савезу са Чехословачком и Француском, Немачком, Енглеском и Француском, Русија је једногласно искључена из учесника у преговорима.
Потписивање споразума показало се озбиљнимкатастрофа за Француску. Цхамберлаин је, продајући Чехословачку, не само спасио Хитлера од могућих војних неуспјеха, већ је и значајно ојачао своју војну моћ. То је било праћено фанатичном жељом, присутном у Цхамберлаину, да пружи Фиреру све што је желео.
Потписивањем споразума, војна сила Францускесведен на нулу. Сада је француска војска била напола немачка. Француска производња оружја била је знатно инфериорнија од њемачке. Поред тога, источни савезници више нису веровали Француској.
Предавши се Чехословачкој, Цхамберлаин је направио историјску грешку, што је неминовно довело до рата.
