Ера диносауруса је одавно прошло, а огромне гуштере можете пронаћи само у музеју и биоскопу. Неки представници флоре и фауне из далеких историјских времена преживели су до данас. Зову се реликвије.
Пре милиони година, наш свет је изгледао сасвим другачије.Биљке и животиње су се од тада знатно промениле. Представници дивљих животиња који нису изгубили превише контакта са далеким прецима називају се реликвијама. Имају низ карактеристика које су пронађене у давно изумрлим биљкама и животињама и нису сличне модерним врстама.
Реликтна животиња или биљка често могу битиназван живим фосилом. Несвесно, они су често повезани са периодом постојања диносауруса. Међутим, ера диносауруса трајала је од периода Тријас (пре 225 милиона година) до Креде (пре 65 милиона година), мошти такође могу припадати каснијим периодима.
Сам појам појавио се 1885. године захваљујући ОскаруПесцхел, антрополог и геолог из Немачке. Понекад се не само жива бића, већ и пејзажи и минерали називају реликвијама. На пример, тундра-степски пејзаж типичан за Сибир сматра се реликтним. Постојао је још у доба мамута, вунастих носорога, турнеја, стога се често назива и мамутском преријом.
Реликвије су подељене у групе, у зависности од доба,у којој су њихове врсте почеле да постоје. Могу бити терцијарне и кватерне. Неоген или терцијар су врсте које су задржале своје карактеристике барем од периода плиоцена. Ту спадају кестен, холи, боровница, зимзелен, шимшир.
Подела се такође дешава према климатскимУслови. Постоје глацијалне реликвије. Живели су на земљи од леденог доба и налазе се у пећинама, стенама, сфагнумим мочварама. Обични поскок је типична глацијална реликтна животиња, попут јелена гадфли и неких вретенца. Међу биљкама су патуљаста бреза, боровница, брусница.
Постоје и друге класификације које раздвајају реликвијеу односу на биљне формације (формационе), као и у односу на геоморфолошке услове у којима су живели (едафски). Истраживање помаже да се утврди како се клима променила у њиховим стаништима, какве су се промене догодиле у тлу, води итд.
Примери живих фосила који живе у нашемвреме, можете стићи без потешкоћа. Већина њих су палеоендемични. Станиште им није прешироко и прилично изоловано, што им је омогућило да многе особине сачувају непромењене.
То даје недостатак проучавања многих делова наше планетеразлог да се верује да нису познате све праисторијске врсте. На пример, реликтна животињска коелаканта је одред коелаканта, која се дуго сматрала изумрлом. Кустос музеја у Јужној Африци 1938. године рибу је случајно открио међу уловом рибара. Испоставило се да је ово једина врста укрштених пераја која је преживела до данас.
Познати су и живи фосиликрокодили. Ова реликтна животиња живела је на планети пре 85 милиона година, иако су се њихови преци крокодиломорфи појавили пре око 250 милиона година. Њихове величине достигле су дужину од 15 метара. Већина древних врста изумрла је и пре кенозоика.
Уобичајена станишта крокодила су практичнонису се мењале од антике. Према томе, полуводни гмизавци нису морали да се прилагођавају новим условима и успели су да сачувају свој изглед какав је био пре милионима година.
Испод је приближни списак савремених реликвија које живе у различитим деловима наше Земље.
Назив врсте или редослед | Хабитат | Године појављивања |
Дипнои | Африка, Аустралија, Јужна Америка | 419,2 милиона литара. н. |
Туатара | Нови Зеланд | 95 милиона литара н. |
Мудфисх | Северна Америка | 250 милиона литара н. |
Љубичаста жаба | Индија (западни Гати) | 134 милиона литара н. |
Потковице | Југоисточна Азија, атлантска обала Северне Америке | - |
Крокодили | Јужна Америка, Централна Америка, Африка, Југоисточна Азија, Аустралија | 85 милиона литара н. |
Лао Роцк Роцк | Југоисточна Азија, Лаос | 44 милиона литара н. |
Цоелацантх | Индијски океан | Више од 65 милиона литара. н. |
Једнопролазни | Нова Гвинеја, Аустралија, Тасманија | 217-160 милиона литара н. |
Лингула | Европа, Југоисточна Азија, Северна Америка | 500 милиона литара н. |
Животиње, биљке, печурке називају се реликвијама,пејзажи, па чак и минерали који се од њихове појаве нису мењали или мењали у малој мери. У савременом свету постоји прилично велики број живих фосила који су се појавили пре неколико милиона година.
Очувању ових врста олакшали су стабилни климатски услови, као и изолација. Ко зна, можда је њихов списак много већи од оног који је човечанству сада познат.
