Сваки спорт има своје звезде иидоли који су једнаки милионима. У бодибилдингу можете запамтити имена Арнолда Шварценегера, Френка Зејна, Луа Фериња, Ронија Колмана, Фила Хита и многих других. Међу њима је још једна личност - Манохар Ајч, чија ће биографија бити дивна мотивација за стотине хиљада људи широм света. Великан који је добио титулу „Најстарији бодибилдер” преминуо је 5. јуна 2016. године, када је имао 104 (!) године. Осим тога, чак иу тако поштованом добу, задржао је одличну форму.
Познати индијски бодибилдер рођен је умалом селу Дхамти, које се налази у Бангладешу. Овај радосни догађај збио се 17. марта 1912. године. Породица будућег спортисте није се одликовала високим положајем у друштву, тако да је Манохарово детињство било прилично тешко.
Од раног детињства, момак је показао љубав премаспортови снаге, међу којима су се посебно истицали дизање тегова и рвање слободним стилом. У доби од 12 година, Аицх је патио од црне грознице, што је значајно нарушило здравље будућег бодибилдера. Ипак, захваљујући редовној физичкој активности, успео је да се опорави, што је дало наду за остварење снова.
Управо је тих година посветио пажњубодибилдинг, још увек неразвијен не само у Азији, већ и широм света. Манохарини први тренинзи састојали су се од склекова, чучњева, подизања ногу, свих врста згибова и трбушњака. Основне вежбе постале су основа физичког рада, развиле су главне мишићне групе.
Бангладеш (ни Индија) није најбогатијиземља света, па у то време није било посебно опремљених сала. Из тог разлога, Манохар Аицх је, по правилу, радио са сопственом тежином, само повремено компликујући вежбе са импровизованим предметима.
Временом је спортиста почео да наступа урегионална емисија „Тело и магија у Даки“. Манохар је демонстрирао импресивне вратоломије, позирање и друге елементе који су очарали милионе гледалаца широм државе. Момак из Даке (главног града Бангладеша) био је веома популаран, што му је помогло у каријери бодибилдинга. Говорећи о поменутој емисији, можемо навести неколико најспектакуларнијих техника које изводи јунак нашег чланка: савијање челичних шипки са зубима, лежање на оштрим мачевима, савијање копаља са врхом на врату и друге. Као што видите, ово су прилично опасни вратоломије које захтевају велику вештину од стране спортисте. Већ у доби од 20 година, навијачи су крстили Аицха "Поцкет Херцулес" због његове ниске висине, која је 150 цм.
Манохар Ајч је био ожењен, ожењен са женом која волидао бодибилдеру четворо деце (2 сина и 2 ћерке). Нажалост, у то време Аицха је константно харала сиромаштвом, што је веома типично за народ Бангладеша и Индије. Породица је једва састављала крај с крајем да деца иду у школу.
Манохар је често био прекидан ситним пословима,да зарадите нешто новца, али не одустанете од бављења омиљеним спортом. Биографија овог човека личи на једнодушну борбу за место на сунцу и светско признање.
Познавање симулатора дизајнираних забодибилдинг, десио се Ајху 1942. године, када је ступио у војску. Индија је тих година била колонија Британије, па се служба одржавала под заставама британске колонијалне владе.
Колико год то чудно и изненађујуће звучало, Манохар Ајч је стекао дивну форму у затвору, где је завршио као учесник антибританских демонстрација.
Аицхови први успеси могли су се видети 1950. годинегодине када је постао победник такмичења „Мистер Херкулес“. Напори бодибилдера почели су да доносе плодове, а финансијска ситуација се значајно побољшала.
Ова победа је постала права инспирација за Аицха,из тог разлога је одлучио да се такмичи на најпрестижнијем шампионату у бодибилдингу тих година - "Мр. Универсе", који је тада одржан у Лондону. Исцрпљујући тренинг, придржавање режима и правилна исхрана учинили су свој посао, 1952. године Манохар је освојио титулу, поставши прави идол за милионе следбеника.
Од тада су одржана многа првенства и такмичењакао победник једно име - Манохар Ајч. „Мистер Универсе“, нажалост, више му није подлегао, али је ипак унео своје име у историју спорта. Даља мотивација бодибилдера био је материјални аспект, тако да његовој супрузи и деци ништа није требало и живели су срећним и веселим животом.
Последњих година обележило је одмереносвакодневни живот спортисте са породицом и пријатељима. Тренирао је прилично ретко, с обзиром на године, лако је претпоставити да је то било, пре, из навике, како би одржао здравље и посветио време свом омиљеном хобију. Помогао је и посао једног од својих синова, који је отворио сопствени фитнес центар.
Легендарни индијски бодибилдер Манохар Ајч, као што је горе поменуто, преминуо је 5. јуна 2016. године у 105. години. Према речима сина спортисте, узрок смрти су здравствени проблеми.
У интервјуу, бодибилдер Манохар Ајчрекао је да уопште није жалио ни за чим у свом животу, само се један сан није остварио: није срео Арнолда Шварценегера, којег је одувек желео да упозна.
Према речима спортисте, никада није доживеослабост за алкохол, пио изузетно ретко. Штавише, у већини случајева свело се на једну чашу шампањца или вина на празницима. Што се тиче пушења, Аицх никада није имао проблема са тим, јер никада није пушио.
Али исхрана је, према бодибилдеру, постала једнаод елемената који су му дали тако дуг и садржајан живот. Манохар је увек покушавао да једе исправно, користећи свеже воће и поврће, млечне производе, немасно месо и сочиво у својој исхрани.
Манохар Ајч је заиста култна личност, оноставио запажен траг у историји бодибилдинга. Његов животни пут био је пун потешкоћа, али спортиста је успео да их превазиђе и достигне изузетне висине.
