Човечанство зна шта је асфалтдуго. Природни асфалт (планинска смола која садржи мешавину битумена са минералним материјалима) користили су стари Египћани и Феничани као везиво за изградњу зграда и бродова. Индијанци Јужне Америке су асфалтом импрегнирали своје чамце. Египћани су асфалт користили за мумификацију, а на Истоку се сматрао леком. Поред тога, природни асфалт, извађен са дна Мртвог мора, коришћен је (и још увек се користи) за стварање лакова и боја.
Употреба вештачког асфалта (збијенсмеше битумена, ломљеног камена, песка и минералног праха) као материјал за поплочавање започели су крајем 19. века у Европи и Сједињеним Државама. Истовремено, асфалт је почео да се користи у Русији.
Наравно, од тада су и технологија асфалтирања и његова производња претрпеле велике промене, али основни принципи су остали исти.
Најважнији услов за нормалан аутомобилкретање је процес очвршћавања површине пута. Савремени промет терета практично је немогућ без нормалних асфалтних путева, па је стога изградња аутопутева приоритет било које земље.
Усклађеност са технологијом асфалтирања и њеним асфалтирањемефикасност је директно повезана са производњом и контролом квалитета материјала који се користи за стварање асфалтних колника. Непоштовање ових захтева доводи до превременог уништавања коловоза.
Достигнућа савремене науке омогућавају стално побољшање како компонентног састава асфалта, тако и целокупног технолошког процеса радова на путу.
Ако говоримо о технологији поплочавања асфалта, онда се то изводи у четири фазе:
На крају ових фаза, асфалту је потребно одређено време да се потпуно очврсне и добије конструктивну чврстоћу.
Ова технологија подразумева жилавостограничења у редоследу поступања, поштовање климатских и метеоролошких ограничења. Непоштовање ових захтева (на пример, прекид редоследа или полагање на ниским температурама, по киши) доводи до чињенице да ће површина пута трајати мање него што би требало да буде.
Али чак и строго придржавање целокупне технологије асфалтирања није гаранција да површина пута неће захтевати даље одржавање и благовремене поправке.
Овај материјал се недавно појавио код насу земљи. Направљен је од обичног полимерно модификованог асфалта са додатком адитива отпорних на мраз и пластификатора. Технологија хладног асфалтирања у великој мери поједностављује поступак поправки путева, јер омогућава извођење радова у широком температурном опсегу. Може се положити на ниским температурама (до -15 оОД).Поред тога, радови на путу могу се изводити и по кишовитом времену. За хладно асфалтирање није потребна претходна припрема и темељни премаз поправљене површине. Али најважнија предност хладног асфалта је та што технологија полагања овог материјала не захтева укључивање посебне опреме. Довољно га је сипати у рупу или јаму и поравнати лопатом, након чега започиње процес полимеризације, а асфалт се брзо стврдне. Што се тиче цене, ако је упоредимо са трошковима периодичних поправки путева помоћу конвенционалног асфалта, испоставиће се да ће употреба хладног асфалта бити још јефтинија.
