Република Летонија као независна државаПостоји више од 20 година, до сада је Латвија била део Савеза Совјета. За време које је прошло од распада Совјетског Савеза, много се промијенило у економској, политичкој и друштвеној ситуацији у Латвији. Неки становници су задовољни променама које су се десиле, други желе најбоље. Мишљење је такође показало да је проценат аутохтоних Летонаца веома мали у поређењу са особама других националности који живе у земљи. Неки људи називају Летонију земљом емиграната. Становништво Латвије се стално допуњује емигрантима, али се број домородаца не смањује. Према правним ауторитетима државе, држава се не може упоредити са Аустралијом, где новопридошли људи износе домаће становништво. За републику се сматра мултинационална држава.
Према изјавама Централног статистичког листаУправа земље, званично је становништво Латвије крајем маја 2014. године мање од два милиона људи. Стручњаци вјерују да је ова цифра катастрофална и може утицати на чињеницу постојања државе. Америчка статистичка организација ставила је ову земљу на треће место како би смањила становништво. Разлози за тако брзо смањење броја људи односе се на чињеницу да раст популације има негативну вредност, односно да број људи који умиру сваки дан премашује број оних који су рођени. Још један проблем који утиче на раст јесте да је од сваких хиљада људи четворица мигрира негде. Људи одлазе за своје породице у потрази за пристојним платама, пристојним животом и управо због авантуре. Становништво Латвие се простире на њеној територији са густином од око 34 људи по квадратном километру. Према резултатима 2010-2011. Године, урбано становништво је скоро 30% више од руралног: око 70% становништва живи у урбаним срединама, а 32% у селима.
Становништво Летоније, Литваније, Естоније се смањује зазбог чињенице да доста породица из балтичких земаља одлази да живи у друге европске земље или Русију. Стручњаци верују да је емиграција постала норма у држави. У априлу 2014. године на Универзитету Летоније одржана је конференција на тему емиграције у балтичким државама и источној Европи. Овај проблем забрињава многе научнике и они су у потрази за заједничким мишљењем гласно разговарали о њему. На овој конференцији Летонија и Литванија именоване су као једна од најмобилнијих земаља у Европи, чланица Европске уније. Исељавање је постало проблем демографске ситуације, због чега се систем социјалних гаранција урушава, а економска ситуација земаља је подривана. Према статистикама, људи из радне сфере, такозвани радници средњег ранга, најчешће се одлучују за пресељење. Ти људи су спремни да раде, али за пристојније плате него што се могу понудити у њиховој земљи.
Становништво Летоније, међутим, као и других земаља,директно зависи од нивоа плодности и морталитета. Статистички центар објавио је да наталитет у земљи наставља да расте: до краја 2013. године број рођене деце у поређењу са претходном повећао се за скоро пола хиљаде деце (од фебруара до децембра 2013. године 18.800 нових становника Рођени). Али, упркос овим показатељима, раст становништва је и даље негативан - заједно са стопом наталитета, морталитет такође расте. У 2013. години је у земљи умрло преко 26.000 људи, па је стопа смртности премашила стопу наталитета за 7.745 људи.
Често се у штампи у последње време чују речи„Летонија“, „становништво“, „број 2014“. Све је то због чињенице да, упркос економском развоју земље, број људи који у њој живе сваке године пада. Многи осуђују приступ земље ЕУ, тражећи разлоге за то, други демографски проблем повезују са неспремношћу жена да имају децу. Жене у земљи не желе да рађају много деце. У свакој породици се у просеку роди једно или двоје деце, ретко ко се одлучи за више деце. Заправо, за сат времена становништво Летоније ће се повећати за 2,3 особе у погледу наталитета (једно дете се роди на сваких 1556,43 секунди). Истовремено, на сат времена умире 3,2 људи.
Ако упоредимо становништво у Летонији уу зависности од пола, број жена у земљи премашује број мушкараца. Од јула до августа ове године, мушка популација није прешла границу од милион, а у држави има нешто више од милион жена. Однос мушкараца и жена у процентима је 46 према 54. Иако у погледу односа рођене деце, дечаци премашују девојчице за 0,054. Према попису становништва из 2011. године, мушка популација постаје приметно мања у старосној категорији грађана од 15 до 64 године, а у старосној категорији старијој од 65 година на жену долази само 0,48 мушкараца.
Последњи пут званично становништвоЛетонија је идентификована 2011. године. То је учињено преписивањем свих становника. Попис становништва 2011. био је први од приступања државе Европској унији 2004. године. Овај поступак је спроведен на високом нивоу коришћењем нових упитника, по жељи упитници састављени за попис могу се попунити на Интернету: у изјаву су унети број и серија пасоша, идентификациони код резервисаног места . Подаци пописа становништва за Летонију израчунати су од 1. марта 2011.
Летонија, чија популацијасмањује због емиграције грађана у друге земље, и сама је мултинационална земља, спремна да прими и угреје људе који желе да започну нови живот. Домородачко становништво земље, Летонци, чини нешто више од половине грађана. Као проценат, Летонци чине 59,6% етничког састава. Руси су на другом месту у националном саставу Летоније. Они чине 27,57% свих становника земље. Имигранти из Белорусије и Украјине такође живе у балтичкој држави: Белоруси чине нешто више од 3%, а Украјинци - до 3% свих становника. Етнички састав земље укључује малу групу Литванаца и Пољака, 1,33%, односно 2,37%. Етнички састав се не завршава на овој листи: Јевреји, Грци, Казахстанци, Румуни чине преостали проценат становништва.
Становништво Летоније је мало, стварноситуација са бројем је нешто нижа од званичне. Али, упркос свим проблемима, Летонија је на 47. месту на ранг листи држава за које се сматра да су прилично добре за живот. Ова држава је чланица шенгенске зоне, од 2004. године једна од земаља Европске уније, па они који желе да постану део Европе за своје пребивалиште бирају Летонију. Већина емиграната из земаља ЗНД и Руске Федерације покушава да постане грађанин ове мале државе.
Очекивани животни век људи у Летонији је око 72 године, док жене у земљи живе у просеку 11 година дуже од мушкараца: животни век жена је 78 година, а мушкараца 67 година.
Према статистикама, бројстановништва у Летонији се сваке године знатно смањује. Стручњаци кажу да број људи који живе у земљи никада неће премашити 2 милиона. Током последњих 20 година није постојао тренд повећања његовог броја, па се не вреди надати да ће у време кризе наталитет премашити стопу смртности. Од 2012. године стопа успоравања становништва је успорила значајно због повећања наталитета у свим регионима земље. Стопа наталитета посебно се повећала у Риги - за 7% и у регији Риги - за 3,1%. Према ЦСБ у Летонији, стопе наталитета у 12 регија су прилично високе, али ни стопе смртности не опадају. Да би популација расла, неопходно је да свака породица има најмање троје или четворо деце.
