Руска Федерација је велика држава којаподељена на економске регионе. Има их само 12, а они су заузврат подељени на целине, чији број варира у зависности од географског положаја.
Економски региони Руске Федерације подељени су на следећетериторије: Централна, Централна Црна Земља, Калињинград, Волго-Вјатка, Север, Северозапад, Поволжски, Урал, Северни Кавказ, Источни Сибир, Западни Сибир, Далеки Исток, Република Крим (није укључена ни у један регион).
Они су, пак, подељени на субјекте, који укључују регије, републике, територије, аутономне регије, аутономне округе и градове од савезног значаја.
На пример, Централни округ укључује 13 саставница, док Северозападни округ укључује само три.
Тренутно их има 85субјекти који се међусобно разликују по карактеристикама свог уставно-правног статуса. Превладавају региони са 46 конститутивних ентитета, а затим националне републике са статусом који им омогућава да креирају свој устав. Има их 22. Такође постоји 9 регија, 4 аутономне регије и само једна аутономна регија. Не заборавите на градове од савезног значаја, има их само три. Такође се сматрају одвојеним ентитетима.
Треба напоменути једну посебност:сви аутономни субјекти настали су под утицајем националности. На пример, такви народи као што су Јевреји, Ненеци, Ханти, Чукчи и други. Други знак је територија на којој живе ови народи. Статус аутономне области Русије или округа одређен је Уставом Руске Федерације и другим важним документима. Законска неовисност је потребна за решавање питања националних мањина, којих у нашој мултинационалној земљи има много.
Ако у Руској Федерацији постоје 4 аутономна округа, онда постоји само један регион и налази се у Далекоисточном савезном округу.
Формиран је 1934. године, главни градје Биробиџан. Занимљиво је да је према броју становништва из 2010. проценат Јевреја био мањи од 1% свих становника. Укупан број становника у то време био је 164 хиљаде људи.
Током револуције Јевреји нису имали статусчасни људи, били су прилично несклони, иако су после 1917. сви били једнаки у правима. Током совјетског периода власти су чак почеле да сарађују са њима како би привукле Јевреје да раде.
1928. године одлучено је да се населирадни Јевреји у оне земље које су биле празне, али их је требало савладати и развити, као што је, на пример, амурска трака. Указом Сверуског централног извршног комитета 1934. године регион је добио статус Аутономне јеврејске националне области.
До 1991. било је још неколико сличнихрегије, али након трансформације СССР-а у Руску Федерацију, ови субјекти су добили статус република. Само један регион смо оставили аутономним. Иако их је у СССР било 19, неки од њих су након распада отишли у друге државе које су се одвојиле од земље.
Аутономна област се налази на Далеком истокуу једном од повољних углова. Постоје планине и равнице, велика река Евроазије - Амур, као и реке попут Биракан, Урми, Бидзхан, Бира и друге.
Захваљујући умереној клими, овде можетегаје разне усеве као што су житарице, поврће, диње и кромпир. Важна индустрија је производња меса и млечних производа. Овде зиме нису хладне, па чак и на највишим тачкама температура не пада испод -30 ° Ц. А лети је овде топло, има довољне количине падавина. Температура се не подиже изнад + 35 ° Ц.
На територији аутономне регије растекедровине, смрче, храстове шуме, па има пуно врста животиња и биљака. Идентификована су и истражена лежишта минерала попут калаја, злата, мангана, гвожђа, графита, бруцита и других.
Према најновијим подацима, на територији Јеврејске аутономне области живи 164 хиљаде људи, од чега Руси чине 92%, Украјинци - 2,8%, Јевреји - 1%. Све остале националности чине 4,2%.
Највећи град је Биробиџан, у њему живи 74 хиљаде људи. Остала насеља су много мања и у њима не живи више од 10 хиљада људи.
