Злочин се у Русији дешава прилично честоназива самовоља. Није најгори прекршај, али се дешава. За њега је кривична одговорност постављена на ову или другу скалу. Истина, не превише оштро. Стога, многи себи дозвољавају да се баве самовољом. Могуће превентивне мере за ово кривично дело сакривене су чланом 330 Кривичног закона Руске Федерације. Али о ком конкретном чину говоримо? А какве ће санкције бити примењене на оптуженог? Да ли је могуће некако избећи казну по овом члану? Више о овоме даље!
Први корак је да схватите штаконкретно ми се бавимо. На крају крајева, произвољност треба да има неку врсту јасне дефиниције која карактерише кршење. Ово би требало да помогне у разликовању произвољности од сличних злочина.
Начин је; решење је.Под самовољом се подразумевају недозвољене радње грађанина којима се крше норме и правила утврђена законом. Законитост поступања у таквој ситуацији могу оспорити други људи или организације.
Као што видите, није све тако једноставно као што изгледа.Нешто самовоља је слично пљачки или изнуди, на пример. Али овај злочин и даље има карактеристичне карактеристике. Обично је усмерен на спровођење постојећих законских права. На пример, самовоља се може назвати радом компанија за наплату, праћена изнудом, претњама или оштећењем имовине. Шта о томе може рећи члан 330 Кривичног закона Руске Федерације? Које су казне за овај злочин?
Обично кривична одговорност то нијенајозбиљнији, изражава се у готовинским уплатама. Или боље речено, новчана казна у једној или другој величини. Самовољу без посебности, али наношење значајне штете нечему, прати, пре свега, управо таква казна.
У овом случају, казна није велика.Достиже максимално 80.000 рубаља. Као алтернативно плаћање, суд понекад доноси одлуку о одузимању прихода (обично плате) окривљеног на одређени временски период. Самовоља са значајном штетом кажњава се исплатама у висини добитка прекршиоца најдуже до шест месеци.
Ово није крај свих предузетих меразлочинцу. Јавни радови у овом или оном облику је оно што имплицира и члан 330 Кривичног законика Руске Федерације „Самовоља“. Да није било отежавајућих околности, осим причињене веће штете, може се надати издржавању казне у виду социјалног рада.
О чему се ради?Одређује се принудни и поправни рад. У првом случају не могу прелазити 480 сати, у другом - 24 месеца. Нису најгоре казне, али се дешавају. У пракси, они такође нису чести. Упркос томе, члан 330 Кривичног законика Руске Федерације „Самовоља“ предвиђа још неколико врста казни и ситуација повезаних са нашим данашњим злочином.
На пример, шта учинити ако суд све размотриДа ли горе наведене мере нису довољно ефикасне? Зар заиста нема казне? Или је то можда само подвргнуто дискреционом праву правосуђа сасвим другачије?
Нимало.Члан 330 Кривичног законика Руске Федерације, поред наведених казни за самовољу са значајном штетом, предвиђа последњу значајну верзију „казне“. Наиме, хапшење. То је далеко од најтеже казне у читавом Кривичном законику, али се дешава. А за неке је то заиста убедљив аргумент за уздржавање од произвољности.
У овој ситуацији неће бити ни хапшењаДуготрајна. Максимални рок предвиђен чланом је 6 месеци. И након што се не одређују додатне мере сузбијања поновљеног злочина. Иако таква казна многе заиста мотивише да не чине самовољу. Многи се плаше хапшења.
Шта још указује члан 330 Кривичног закона Руске Федерације?Судска пракса, али и законодавство Руске Федерације, суочени су са самовољом, која је била праћена претњама употребом или директном применом насиља. То су отежавајуће околности које починиоцу изричу строже казне.
У овом случају нема казни и неће их битиможда. Али социјални рад није отказан. Истина, то је сада искључиво обавезно, а траје и највише 60 месеци. Управо овај сценарио ће разматрати суд када је самовоља била праћена насиљем или претњама да се она употреби.
Долази и до хапшења.Али то се не разликује од претходног случаја. Односно, овакав закључак може трајати највише шест месеци. И ништа више. Управо то каже члан 330 Кривичног законика Руске Федерације (са коментарима и без њих). Истина, постоји последња мера борбе против злочинаца који су починили самовољу претњом или употребом насиља. Који тачно?
Већина становништва сноси кривичну одговорностповезан са затвором. Донекле је тако. Заиста, за одређене казне или у присуству отежавајућих околности често се прописује слична мера.
Самовољом се и она одвија.Ако је кривично дело било праћено претњама или употребом насиља, окривљени може бити осуђен на 5 година затвора. Рок се може смањити по нахођењу суда, што се у пракси готово никада не дешава.
Овим се завршава члан 330 Кривичног закона Руске Федерације„Самовоља”. Коментари на њега уносе извесну јасноћу у нијансе злочина. Поента је да свако лице које је навршило 16 година може бити предмет дела. Истовремено, особа мора бити разумна, адекватна. У овом случају биће изречена казна за горе наведене тачке, узимајући у обзир околности случаја.
Али понекад самовољу почине званичницилица, запослени у детективским и безбедносним службама. У таквим околностима проучавани чланак губи на важности. Уместо тога, дела су класификована према члановима 286, 285 или 203 овог законика Руске Федерације.
Неки грађани су заинтересовани како да побегну од члана 330 Кривичног закона Руске Федерације. Може ли се ово урадити? Лако! Довољно је само поступити по закону, а не кршити утврђена правила.
Све што се од вас тражи је да докажетезаконитост њиховог деловања. На крају крајева, у почетку, грађанин, према дефиницији прекршаја, има одређена овлашћења да оствари одређена права. Ако можете да докажете да нисте прекршили ниједну утврђену норму, моћи ћете да избегнете казну.
Како другачије избећи члан 330 Кривичног законика? Можете покушати да делујете преко особе од поверења која вас неће „одрећи“. Тада ће све оптужбе бити на њему, што није превише искрено и коректно.
