Служност у земљишном закону јеограничење употребе додељивања. У домаћем систему, овај концепт је први пут уведен у тачки 4.10 Правилника о државном програму приватизације бр. 1535. Размотримо даље врсте служности према земљишном законодавству.
Земљишне служности први пут су се појавиле на римском језикујел тако. Сервитус је дословно преведен као „ропство ствари“. Штавише, објекат је служио не само директном власнику. Такође се користио за добробит комшије. У римском праву постојала је одредба да сопствена ствар никоме не служи, односно да човек не може основати служност на својој парцели, већ само на туђој.
Као што знате, грађански законпретрпео низ промена. Конкретно, уведене су нове одредбе у вези са имовинским односима. Служности за земљишне парцеле регулисане су чл. 274-277 ГК. Суштина правила је следећа. Власник некретнине може захтевати од власника суседне парцеле да му пружи могућност да користи своју територију у ограниченом обиму.
Оснивају се служности на земљишним парцеламау различите сврхе. На пример, за стварање пролаза / пролаза, полагање и коришћење инжењерских комуникација, цевовода, комуникационих водова, водоснабдевања. Односно, служности земљишних парцела су неопходне да би се задовољиле потребе власника, а које се не могу обезбедити на други начин. Они делују као терет који власнику не одузима могућност да располаже предметом и користи га.
Служности на земљишним парцелама уводипо договору страна. Ови терети морају бити подвргнути државној регистрацији. Ако власници нису постигли обострано користан споразум, служност земљишта оснива се судском одлуком. Треба напоменути да не само власник може закључити споразум са комшијом. Служност се може основати на захтев или у интересу субјекта коме се налазиште даје на основу наслеђеног поседа или трајне употребе. Оптерећење у облику ограничене могућности коришћења дела парцеле подразумева наплату таксе. Трошкове служности на земљишној парцели власници (власници) одређују самостално.
Према члану 613 Грађанског законика, власник парцеле сакада га дајете у закуп, морате упозорити да је на њему основан земљишни служност. Ако овај услов није испуњен, корисник може захтевати смањење износа плаћања или раскинути уговор подношењем захтева за накнаду штете. Приликом закључивања уговора о зајму, субјект који преноси предмет на слободан рад такође мора да обавести другу страну у трансакцији о постојећим теретима. Ако овај услов није испуњен, зајмопримац може једнострано раскинути уговор и тражити накнаду штете.
Норме предвиђају две врсте терета.Јавна служност на земљишној парцели може се основати одлуком територијалне власти на основу урбанистичких докумената и у складу са грађевинским правилима. Таква оптерећења су обично узрокована потребом да се задовоље јавни или државни интереси. Приватна служност на земљишној парцели може се основати да ограничи експлоатацију парцеле и друге некретнине како би се осигурало:
Служност не може деловати каосамостални предмет куповине и продаје или залоге, као и пренет на било који начин лицима која нису власници предмета за чију употребу је намењен.
Изводи се на захтев власникалокалитет у односу на који се оснива служност. Престанак терета може бити условљен одсуством основа по којима је предвиђено. Власник се може обратити суду да елиминише служност ако његово постојање ствара значајне препреке за коришћење локације у предвиђену сврху.
Служност је предвиђена не само у Грађанском законику.На пример, оптерећење је регулисано Савезним законом бр. 113 „О хидрометеоролошкој служби“. Служност се оснива на алокацијама, кроз које се обавља путовање / пролазак до непокретних осматрачница, укључених у државну мрежу. Поступак према којем се у овом случају уводи терет утврђује влада Резолуцијом бр. 972. Савезни закон бр. 72, који регулише функционисање удружења власника кућа, предвиђа да ограничена права на њихово коришћење могу да врше треће стране бити основана у односу на земљишну парцелу, као и другу заједничку имовину. Истовремено, није дозвољено забранити увођење терета ако постоји потреба да се другим субјектима омогући приступ објектима који су постојали пре усвајања Савезног закона бр. 72. Ако се поставило питање о оснивању нове служности, онда се то решава договором између дотичног и власника станова. Ако се не постигне консензус, спор се може решити на суду. Да би разјаснила одредбе које се односе на увођење терета предвиђених Савезним законом бр. 72, влада је усвојила Резолуцију бр. 1223. Усвојила је правила за одређивање величине и граница парцела у етажном власништву. У складу са њима, територија заједничке употребе у микросреју, кварту подлеже закупу или власништву партнерству власника или власника кућа само под условом увођења потребних служности и ограничења.
Савезни закон бр. 123 дефинише могућност увођењаоптерећење на парцелама ради задовољавања потреба сточарства. Потреба за оснивањем служности може се појавити и током мелиорације, на пример када се одводи за одвод воде. Одговарајућа одредба предвиђена је ставом 3 члана 26 Савезног закона бр. 4. Алокације које се налазе на граници са територијама побољшаних земљишта могу се користити уз ограничења утврђена Земаљским закоником и Грађанским закоником.
Такође у законодавству о шумарству и водамапредвиђа могућност оснивања служности. По свом садржају блиски су горе поменутим теретима. Служност воде утврђена је чланом 43 ВК. Према условима споразума, могућности субјеката којима се одговарајући објекти пружају на дугорочну или краткорочну употребу могу бити ограничене у корист других лица. Приватна водна служност може се успоставити судском одлуком. Треба напоменути важну тачку. Правила о служностима предвиђена грађанским законом примењују се на водена тела у делу који није у супротности са ВЦ.
Водна служност, према члану 44 ВК, може се успоставити за:
Закон може предвидети и друге сврхе. Да би се остварило ограничено право на водно тело, није потребно прибављати употребну дозволу.
Посебност јавне служности на водном тијелусастоји се у чињеници да је једна странка власник, а друга неограничен број особа која је користи. Штавише, ови последњи нису власници. Приватна служност за водно тело оснива се између корисника који нису власници.
Правила за употребу његових територија су утврђенау ЛЦ. У складу са чланом 21. овог законика, грађани могу слободно боравити на земљиштима која су укључена и нису обухваћена шумским фондом. Истовремено, могућност коришћења територија потоње категорије може бити ограничена у корист других заинтересованих субјеката. Основа за оснивање шумског служности је споразум, одлука државног органа или територијалне структуре власти, као и суда. Утврђени терет мора проћи поступак регистрације. Ако се не постигне споразум између заинтересованог субјекта и власника територије, спор разматра суд по тужби бившег. Јавна служност, у складу са ЗК, претпоставља да је једна странка власник територије - Руске Федерације, а друга неограничен број особа која је користи. Штавише, ови последњи нису власници. При оснивању приватне служности, странке у трансакцији су искључиво невласници. Одлуке институција власти (државне или локалне) које предвиђају увођење терета на територији могу се побијати на суду у складу са утврђеним поступком.
