Право гласа за жене: датост или победа у дугој борби

Излазак на изборе дневногласајући, многе модерне жене и не размишљају о томе колико је дуг и тежак био пут који су прешли милиони њихових претходница. Уосталом, понекад су жртвовали све да би им се пружила ова прилика – право гласа. Жене традиционално је лишен тога и никако се не подразумева.

Као и друге слободе, ово право је одавно прошлопроцес формирања док није постао општепризнат и уписан у уставе многих развијених земаља. И овај процес је достигао врхунац релативно недавно: страшно је и помислити, али још 40-их година двадесетог века, Францускиња није могла да отвори банковни рачун без сагласности свог мужа, а тек 1946. године добила је дозволу да изађе на изборе. станица.

У позноримско доба женанаследно и поседовано имање, а то помиње римско право. Међутим, католичко тумачење хришћанства учинило је „ћерку Евине“ кривом за првобитни грех. Почело је да се шири мишљење да је жена по природи емотивна, неозбиљна, глупа и једноставно не може да се контролише, већ јој је потребан покровитељ - прво отац, а затим муж. Тиме право жене да поседује и потпуно располаже имовином нестаје из правних кодекса западноевропских земаља. О томе шта је било право гласа код средњовековних жена о чему сведочи следећеисторијска чињеница. Када је грофица де Фоа изнела сопствене аргументе на верском спору у Памијеу почетком 13. века, француски свештеник јој је бацио у лице: „Госпођо, вратите се свом коловрату!“

Овако обесправљен положај „слабијег” полаодржала се до Велике Француске револуције 1789. Њен слоган "Слобода, једнакост и братство" наишао је на одушевљење жена које су активно учествовале у свим политичким процесима. Али објављивањем главног документа револуције, Декларације о правима човека и грађанина, као и доношењем устава републике, открили су да се те пароле лепог духа не тичу њих, већ само мушкараца. . Олимпија де Гуж, књижевница, саставила је Декларацију о правима грађана 1791. године, први манифест феминизма. Али власт није изашла у сусрет половини републичког становништва, напротив, забрањени су сви женски синдикати, а „други пол“ није смео ни да присуствује јавним догађајима, изједначавајући га са децом и лудима. Олимпија де Гуж завршила је живот на гиљотини. Али Францускиње нису биле саме у својој борби за право гласа.

Мери Вулстонкрафт 1792. објављује уЛондон своје дело „У одбрану женских права“, где доказује потребу за једнакошћу оба пола. А суфраџизам, покрет за право гласа за жене, настао је у Сједињеним Државама. То се догодило 1848. Британке су 1870. године прикупиле три милиона потписа за петицију за право да гласају и да буду биране. Они су овај папир предали парламенту на разматрање.

Али прва земља у којој су жене коначно добиле право гласа, постао Нови Зеланд – 1893. године.Касније је победа у овој ствари постигнута у Аустралији (1902), САД (1920), Великој Британији (1928). У Русији је само Октобарска револуција донела равноправност жена.

У правним документима многих земаљамуслимански свет је још увек задржао став да жена није самосталан члан друштва. У неким државама она уопште нема пасош, уписана је пре брака у очев документ, а после њега - у пасош њеног мужа. Овакво стање у многоме изазива проблеме миграната који живе у затвореним заједницама у западноевропским земљама и Сједињеним Државама.