/ / Поступак за покретање кривичног случаја

Кривични поступак

Кривични поступак је покретање поступка у складу саутврђена Законом о кривичном поступку у случају откривања кривичног дела. Даље, сви расположиви материјали су документовани, такав скуп токова докумената назива се правни поступак. Покретање кривичног случаја је облик кривичног поступка. У овој фази, овлашћени званичници или јавни органи, сазнавши за предстојеће или већ почињено кривично дело, почињу да утврђују веродостојност примљених информација. Тек након тога доноси се одлука о покретању или одбијању покретања предмета.

Покретање кривичног случаја је неотуђиво иобавезни део кривичног поступка, увек почиње прихватањем жалбе или изјаве, то је назначено у чл. 108 Законика о кривичном поступку. У року од три дана (у ретким случајевима више од 10 дана) морају се проверити све околности током којих ће се открити трагови злочина. Закон каже да се за сваку примљену поруку мора донијети одлука.

Покретање кривичног поступка од стране ЗКП јереакција тужиоца, суда, истражитеља или истражног тела, који је сазнао за догађаје који садрже знаке кривичног дела, како је предвиђено законом. Одлука о покретању поступка (члан 146, део 2) треба да назначи:

  • Насеље (територијална локација, држава, град итд.), Датум и време издавања.
  • Ко је издао наредбу (име, класни чин, положај или назив тела).
  • Разлог и разлог његовог узбуђења.
  • Број члана Кривичног законика, део, клаузула, чији су знаци идентификовани у изјави на материјалима чека.

На основу наведеног чланка, биће прихваћентачна одлука о претходној истрази. Што пре започне кривично дело, веће су шансе за решавање злочина „у брзом трагу”. А закаснела истрага примљеног сигнала може довести до озбиљних последица.

Према чл.178, пре издавања наредбе, забрањено је спровођење истражних радњи, осим оних које се не могу одлагати. То је због чињенице да ће се након потписивања акта о покретању процеса, АМР мере примењивати на лица која учествују у кривичном поступку, што значајно ограничава слободу и уставна људска права. Грађани подлежу обавезном испитивању, испитивању, претресима, одузимању и другим мерама. Такве принудне мере су дозвољене у случају када су сви знаци почињеног дела јасно утврђени и против починиоца покренут поступак против.

Ко има право да покрене у / д?

Ова права припадају истражним органима,тужилац, судија и истражитељ према члановима Законика о кривичном поступку бр. 3, 112, 109, 255 и 256. Нико други нема таква овлашћења. Лице које ће бити укључено у истрагу прво мора издати налог за покретање случаја и одвести га у свој правни поступак. Покретање кривичног случаја не може започети у случају да службеници немају основа (чл. 113, део 1).

О одбијању се такође доноси резолуција, ушто указује на образложено оправдање, тј. документ треба да описује специфичне податке који јасно поткрепљују овај закључак. Лице које је донело ову одлуку дужно је да свим заинтересованим грађанима усмено објасни да има право на жалбу. Поступак оправданости покретања предмета треба да надгледа тужилачки надзор (члан 116).

Дужности тужиоца укључују:надзор неоснованости одбијања или покретања а / д, поштовање поступка и рокова за разматрање примљених жалби. Према томе, закон налаже да се копија пошаље тужиоцу у року од 24 сата након потписивања одлуке. Ако се открије неслагање, он има право да поништи одлуку коју је већ донео истражитељ или истражни орган. Поступак покретања кривичног поступка мора се строго поштовати.

Ликед:
0
Популарне поруке
Духовни развој
Храна
иуп