Свака одговорност је обавеза коју треба извршитибило које радње у циљу испуњавања њихових обавеза према закону. Неиспуњавање обавеза према држави, друштву у целини, према блиским људима и као резултат тога, кршење права, норми понашања у друштву и изазива примену мера према таквим лицима којима се утврђује одређена одговорност. Према врстама неиспуњења обавеза, врсте одговорности се деле на грађанскоправну, управну и кривичну.
Грађанска одговорност се појављује уу случају неиспуњавања својих дужности и обавеза од појединих грађана земље утврђених правила друштвеног понашања и норми грађанског права. Поред ових врста, постоје и морална одговорност, материјална и дисциплинска.
У случају извршења административних прекршаја у било којој области предузетничке делатности, настаје административна одговорност.
Кривична одговорност је казнакоја настаје као резултат предузетих радњи којима се задире у права и слободе грађана, а чији је циљ рушење политичког система и економских основа јавне управе. Кривично дело је радња или нечињење које је засновано на опасној противправној радњи која представља јавну опасност.
Упоређујући врсте одговорности, види се дада је кривична тежа, јер за све противправне радње које представљају јавну опасност и имају знаке кривичног дела, пре или касније морате да одговарате. Оваква одговорност и казна за то могућа је само ако постоји корпус деликта.
У многим аспектима, врсте одговорности које се примењују указна за кривично дело зависи од субјективне компоненте. Кривица особе која је прекршила закон може бити у виду умишљаја или нехата. Злочин се признаје као умишљај ако се током истраге утврди да је лице које га је извршило било јасно свесно претеће опасности својим деловањем или нечињењем, желело његов настанак и предвидело све опасне последице након тога. Кривично дело се признаје као учињено из нехата ако је лице које га је учинило предвидело опасне последице својих противправних радњи, а притом ништа није учинило, неозбиљно рачунајући да ће их касније спречити, или надајући се да неће наступити озбиљне друштвене последице.
Врсте одговорности, степен кривичног делаказне и мере које се примењују према учиниоцу зависе од околности и разликују се у сваком конкретном случају. Кривични законик предвиђа врсте кривичне одговорности, с обзиром на све околности (отежавајуће и олакшавајуће) случаја, а такође истиче различите околности које искључују настанак кривичне одговорности. Ово је неопходна самоодбрана и крајњи степен неопходности. Прво је суд признао као законит у односу на учиниоца, ако је само кривично дело повезано са насиљем које угрожава живот другог лица, а нису прекорачене потребне границе. У другом случају, крајња нужност укључује акцију за отклањање претње држави, друштву у целини. Када је причињена штета знатно мања у односу на спречену јавну опасност у сузбијању противправних радњи.
Главна сврха казне у кривичномзлочина је исправљање кривца и спречавање нових преступа у овој области. Казна може бити у виду друштвено-корисног рада или забране обављања одређених функција неко време, а може бити и поправни рад или затвор.
