Prihvatljivost likvidacije komercijalne ili nekomercijalne organizacije sadržana je u građanskom zakonodavstvu Rusije, posebno u članovima 61-64 Građanskog zakonika Ruske Federacije.
Likvidacija podrazumeva okončanje kaodelatnost pravnog lica i njegovo postojanje. Metode likvidacije preduzeća se dele na dva tipa. Prvi tip je dobrovoljan, drugi je obavezan. Ovo poslednje je moguće odlukom pravosuđa.
Potrebno je razlikovati likvidaciju preduzeća i njegovu reorganizaciju. Prilikom reorganizacije privrednog društva, njegova prava i obaveze prelaze na novoformirane organizacije, a likvidacijom preduzeća prestaju.
Završetak aktivnosti organizacijedobrovoljni put se može napraviti u bilo kom trenutku. Organu za registraciju nije potrebno navesti razloge za takvu radnju, a zakonodavac nije precizirao konkretnu listu takvih osnova. Istovremeno, primer je situacija u kojoj je pravno lice likvidirano u vezi sa postizanjem cilja (ako je samo stvoreno isključivo za to). Na primer, ako su osnivači stvorili društvo sa ograničenom odgovornošću, čija je svrha izgradnja određene strukture. Ovaj cilj je naveden u statutu DOO. Po završetku izgradnje, sasvim je moguće likvidirati društvo na dobrovoljnoj osnovi.
Tačka tri člana 61 Građanskog zakonika Ruske Federacije utvrđuje razlogeu kome se preduzeće može prinudno likvidirati. Treba napomenuti da je ova vrsta likvidacije moguća samo na osnovu sudske odluke koja je stupila na snagu.
Takav osnov se smatra likvidacijom preduzeća sadugovanja u skladu sa odredbama zakona o nelikvidnosti i stečaju. Ako organizacija nema dovoljno imovine i sredstava da se namiri sa svim svojim poveriocima, onda se prestanak aktivnosti takve kompanije mora izvršiti sudskim putem. Moguća je i dobrovoljna likvidacija takve nesolventne organizacije, ali samo uz dogovor sa svim njenim poveriocima.
Takođe, zakon je utvrdio sledećedužnost likvidacione komisije koja sprovodi postupak po drugim osnovama. Ako se u toku likvidacije preduzeća otkrije činjenica da nema dovoljno sredstava za pokriće svih njegovih dugova prema trećim licima, ova komisija je dužna da podnese sudu odgovarajuću prijavu sa zahtevom za proglašenje preduzeća bankrotom.
Ako takva komisija još nije određena, onda takvu prijavu podnosi osnivač, vlasnik imovine.
Podnesite tužbu sudu za one navedene utačke 1-4, po osnovu, mogu biti državni organi, a takva funkcija može biti dodeljena organima lokalne samouprave, država ih je dala takvim ovlašćenjima. Na primer, to mogu biti poreski organi, Centralna banka Rusije, savezni organ koji kontroliše aktivnosti osiguranja i drugi. Takva ovlašćenja mogu biti data ovim odeljenjima zakonskim aktima. Za navedena tela, takvi zakoni će biti Poreski zakonik, Zakon o bankama, Zakon o organizaciji poslova osiguranja (kada je društvo za osiguranje likvidirano), koji izričito predviđaju ova ovlašćenja.
Dovoljan je postupak likvidacije preduzećadugoročno, a ne jednokratno. Informacije da je organizacija u procesu likvidacije moraju se preneti i upisati u Jedinstveni državni registar pravnih lica. Sa takvim informacijama može se upoznati svako.
Zakonodavac je poverio osnivačelikvidirano preduzeće, koje je odlučilo da prestane sa radom, neke odgovornosti. Ovo se radi u cilju sprečavanja kršenja prava trećih lica koja mogu biti povezana sa ovim postupkom, kao i da bi se omogućio bolji nadzor države nad procesom prestanka delatnosti.
Jedna od ovih odgovornosti jeodmah i blagovremeno (u roku od 3 dana) obaveštavanje institucije za registraciju o prihvaćenoj nameri, sa naznakom vremena likvidacije i postupka.
Sledeća odgovornost članova organizacijeje sprovođenje mera za likvidaciju. Štaviše, u onim slučajevima kada za to nema dovoljno imovine i novca, učesnici moraju održati ove događaje o svom trošku. Ako oni to odbiju ili ustežu od toga, onda sudski organ može imenovati stečajnog upravnika.
Sledeći korak učesnika kompanije koji su preuzeliodluka o samoj likvidaciji je izbor i imenovanje likvidacione komisije kojoj se daje određeno vreme da izvrši zadatak. Od formiranja ove komisije, ona je postala organ upravljanja ovog preduzeća.
Treba napomenuti da iako je odluka o likvidaciji iprihvaćeno, društvo stoga ne gubi svoju poslovnu sposobnost. Ona takođe zadržava pravo zaključivanja transakcija i drugih radnji. Jedino što sve ove akcije sada moraju biti usmerene na postizanje jednog cilja – likvidacije organizacije.
Pretpostavlja se da će likvidaciona komisija priu ispunjavanju zadataka koji su joj dodeljeni, postupaće objektivno, pošteno, obavljaće sve svoje radnje uzimajući u obzir interese ne samo samog preduzeća, već i njegovih poverilaca.
Osobine likvidacije pravnih lica saposebnim propisima koji uređuju njihovu delatnost utvrđuju se različiti organizaciono-pravni oblici. Prilikom određivanja roka likvidacionoj komisiji, u kome ona mora da završi postupak, ove karakteristike se moraju uzeti u obzir.
Postupak likvidacije preduzeća je sledeći.Likvidaciona komisija nakon svog imenovanja objavljuje obaveštenje u štampanim medijima. U oglasu mora biti navedeno koje pravno lice se likvidira, rok za prijem, postupak za prijavljivanje potraživanja poverilaca likvidiranog lica, koji ne bi trebalo da bude kraći od 2 meseca od dana objavljivanja.
Postavljanje oglasa u medijima nije izuzetolikvidacionoj komisiji od identifikacije poverilaca i njihovog pismenog obaveštenja da je u toku likvidacija društva. U ovom slučaju moraju biti naznačeni i rokovi za podnošenje zahteva. Pored toga, mora identifikovati dužnike organizacije, preduzeti mere za vraćanje dugova od njih.
Nakon isteka roka za prihvatanje potraživanjapoverioci sastavlja se privremeni likvidacioni bilans. Ukazuje kakvom imovinom preduzeće raspolaže, spisak poverilaca sa pregledom dugova, precizira uslove za koje postoji pravosnažna sudska odluka. Zatim ovaj bilans podleže odobrenju učesnika organizacije, njenih osnivača. Suština ovog bilansa sastoji se u identifikaciji svih poverilaca, obračunu celokupne imovine i utvrđivanju dovoljnosti ove imovine za otplatu svih dugova. Potraživanja poverilaca moraju biti potkrepljena pisanim dokumentima. To mogu biti sudske odluke, ugovori zaključeni sa likvidiranim preduzećem, hartije od vrednosti itd.
Potraživanja poverilaca su zadovoljenana sledeći način. Prvo, ovi zahtevi su ispunjeni gotovinom koja je dostupna organizaciji. Ako ih nema dovoljno, onda se ostatak imovine prodaje. Prodaja se vrši putem nadmetanja. U ovom slučaju, licitiranje nije potrebno ako je cena nekog objekta manja od 100.000 rubalja. Ukoliko dođe do manjka prodate imovine, predmet se upućuje sudu na stečaj.
Po okončanju poravnanja sa poveriocima provizijapriprema završni likvidacioni bilans, koji takođe odobravaju osnivači. Ako posle svih kalkulacija u preduzeću ostane još sredstava, ona se prenose osnivačima. Sva dokumenta se šalju nadležnom državnom organu.
Od trenutka unošenja podataka o prestanku delatnosti preduzeća u Jedinstveni državni registar pravnih lica, preduzeće prestaje da postoji i smatra se likvidiranim.
Poravnanje sa trećim licima komepravno lice u docnji vrši se u skladu sa prioritetom. Zakonodavstvo je utvrdilo četiri faze, od kojih svaki mora biti zadovoljen nakon ispunjavanja uslova prethodne.
Poravnanja sa poveriocima ovih redova počinju odmah po usvajanju privremenog likvidacionog bilansa.
Izdvajaju se poverioci čije obavezegarantovano zalogom imovine likvidiranog preduzeća. Njihova potraživanja se namiruju iz prihoda od prodaje takvog kolaterala. Oni su u prednosti u odnosu na ostale poverioce, sa izuzetkom subjekata iz 1. i 2. faze, prema kojima su obaveze društva nastale pre potpisivanja ugovora o zalozi. Ako sredstva dobijena prodajom zaloge nisu dovoljna da pokriju ceo dug prema založnom poveriocu, onda nedostajući deo duga ide u četvrti prioritet.
Prilikom namirenja sa poveriocima, ako nema dovoljno sredstava za potpuno namirenje njihovih potraživanja, novčani iznosi se raspoređuju srazmerno iznosima njihovih potraživanja.
Može se likvidirati na posebnoj osnovipravno lice koje godinu dana nije podnelo zakonski izveštaj o porezima i naknadama. Takođe, da bi se takvo lice smatralo obustavljenim, neophodno je da u ovom periodu nije obavilo ni jednu bankarsku operaciju.
Bankrot se smatra jednim od razloga zaprestanak društva. Kao i neophodna likvidacija preduzeća, stečaj se može sprovesti dobrovoljno ili nevoljno. Glavni znak da je pravno lice bankrot je njegova nelikvidnost, odnosno nemogućnost da se obračuna sa svim svojim poveriocima. Savezni zakon "O nesolventnosti (stečaj)" u potpunosti otkriva karakteristike stečajnog postupka. Jedna od ovih karakteristika stečaja je da navedeni zakon predviđa ne samo proces u kome se vrši likvidacija preduzeća sa dugovanjima, već i sve vrste mera u cilju finansijskog oporavka pravnog lica i naknadnog poravnanja sa poveriocima.
