Даунова болест је назив болести, свима познат,али истовремено, мало људи заиста зна која је његова посебност и који су људи који пате од ње. Симптоме болести је први пут описао 1866. године енглески научник Јохн Лангдон Довн. У ствари, синдром је добио име у његову част, мада је сам истраживач означио недостатак који је идентификовао као „монголизам“. Довн је одступање схватио као неку врсту менталног поремећаја. Каснија истраживања у овој области открила су не само спољне сличности и потешкоће у развоју, већ и присуство дефектног гена у ДНК. Тако се из категорије менталних одступања Довнов синдром преселио у одељак патологија.
Довнова болест, узроци настанка
Све жене могу да роде дете са овим синдромомбез изузетка, без обзира на године, социјални статус и расу. Генетски дефект настаје као резултат разилажења хромозома у процесу стварања полних ћелија, услед чега се у 21. пару појављује додатни, трећи хромозом. У малом проценту оних који пате од овог одступања, уместо целог додатног хромозома, могу бити присутни само његови засебни фрагменти.
Према статистикама СЗО, за 800 рођене деце,цео свет има једног са Дауновим синдромом. Што су жена и мушкарац старији, то је већи ризик од рађања детета са недостатком. Старост баке по мајци такође утиче. Што је касније родила ћерку, веће су шансе за зачеће детета са овим синдромом.
Захваљујући могућностима медицине, данас то можетеидентификовати развојне проблеме у раној трудноћи. Према статистикама, 9 од 10 жена пристаје на абортус ако се открију абнормалности у развоју фетуса. Статистика о рођеној деци је још тужнија. У Русији се таква новорођенчад напушта у 80% случајева управо у болници. У скандинавским земљама није забележено ни једно службено одбијање такве деце. Амерички држављани усвајају туђу напуштену децу, одгајају их и дају им шансу за нормалну будућност.
Довнова болест, симптоми
Спољне аномалије су изражене у тзвравно лице и затиљак, лобања је необично скраћена и као да је спљоштена, присуство епикантуса (набора коже у близини очију), кратких удова, укључујући врат. Довнова болест такође утиче на слабост мишића у устима, услед чега су она отворена. Врло често се мења само непце, налазе се зубне абнормалности. У 66% случајева катаракта се налази код пацијената у осмој години живота.
Имунитет таквих људи је ослабљен, подложни сучесте болести које су веома тешке. Због тога је у прошлости већина пацијената умирала у детињству. Данас је Даунова болест стављена под контролу, људи могу да живе до 55 или више година.
Кашњење у развоју је различито за сваког рођеногса овим синдромом, неки почињу да ходају са две године, други много касније. Уз одговарајућу медицинску негу, свако рођено дете може израсти у пуноправног члана друштва. Ако буде имао среће са родитељима, који га не само да не напуштају, већ чине и све могуће напоре да га одгајају, тада беба рођена са додатним хромозомом не само да ће бити срећна особа, социјално активан појединац, већ ће моћи и да створи своју породицу.
