Koriste se antihipertenzivni lekoviu slučajevima kada je potrebno sniziti krvni pritisak. Povećava se sa hipertenzijom, kao i sa simptomatskom hipertenzijom. U zavisnosti od mehanizma njihovog delovanja, svi ovi lekovi se dele na vazodilatatore, antiadrenergičke agense, antagoniste angiotenzina II, antagoniste kalcijuma i diuretike.
Antihipertenzivi - klasifikacija lekova
Antiadrenergički lekovi imaju svoj efekatdejstvo na simpatički nervni sistem, to su lekovi "Clonidine" i "Methyldopa". Ovi lekovi direktno utiču na receptore centralnog nervnog sistema i na taj način izazivaju smanjenje pritiska, smanjenje pulsa. Takođe, ovi antihipertenzivni lekovi smanjuju količinu renina u plazmi, deluju sedativno, a nedostatak im je sposobnost zadržavanja natrijuma i vode. Ako se uzimaju zajedno sa diureticima, efekat će biti mnogo bolji. Bolje je da ih ne uzimate sa rezerpinom, kako ne bi izazvali pospanost i depresiju. Stariji ljudi treba da budu oprezni sa uzimanjem ovih sredstava, jer se mogu pojaviti depresija i kolaptoidna stanja. Ako se metildopa i klonidin ponište, onda se to radi postepeno.
Blokatori ganglija uključuju lekove"Benzoheksonijum", "Pentamin". Blokiraju simpatičke i parasimpatičke ganglije. Pošto ovi antihipertenzivi blokiraju parasimpatičke čvorove, može doći do pareza žučne kese, suvih usta, impotencije. Nakon injekcije, pacijent treba da leži najmanje 2 sata sa podignutom glavom, što je neophodno da bi se sprečila ortostatska hipotenzija.
Postganglioblokatori uključuju takve lekovepoput "Octadin", "Raunatin", "Reserpine". Ako se koristi lek "Reserpine", onda se njegov efekat nastavlja nekoliko nedelja. Najbolje je uzimati sa diureticima, jer takođe zadržava vodu i natrijum u telu. Lek "Raunatit" ima antiaritmički efekat, a nakon uzimanja leka može se pojaviti nazalna kongestija i pospanost.
Antihipertenzivni lekovi kao npralfa-blokatori deluju brzo i kratko, pa se obično koriste kada dođe do hipertenzivne krize. To su lekovi kao što su Tropafen, Pentolamin i Piroksan. Nakon uvođenja ovih lekova, pacijent takođe treba da leži 1,5-2 sata. Ovi lekovi mogu izazvati vrtoglavicu, tahikardiju, svrab, oticanje nazalne sluzokože, povraćanje i dijareju. Ne treba ih uzimati u prisustvu koronarne bolesti, poremećaja cirkulacije mozga i srčane insuficijencije.
Beta-blokatori smanjuju broj srčanih kontrakcija i imaju sedativni, antiagregacioni i vazodilatatorni efekat. Ovi antihipertenzivni lekovi su efikasni kod visokog sistolnog krvnog pritiska.
Vazodilatatori se dele na venske iarteriolarni. Predstavnici arteriolarnih lekova su "Minoksidil", "Diazoksid", "Apresin". Venski i arteriolarni natrijum dilatator nakon intravenske primene ima primetan efekat, jer se periferni sudovi šire, a periferni otpor se smanjuje.
Antihipertenzivi kao što su antagonistikalcijum (lekovi "Fenigidin", "Nifedipin", "Corinfar") izazivaju smanjenje pritiska u roku od pola sata nakon uzimanja, a maksimalni efekat se primećuje u roku od sat vremena i traje do 6 sati. Nakon njihove primene, dolazi do crvenila ruku, vrata, lica; može doći do pospanosti, glavobolje, edema nogu. Ove lekove ne treba uzimati tokom trudnoće.
U lečenju i prevenciji hipertenzijebolesti, mora se pridržavati dijete sa malo soli, redovno davati telu umerenu fizičku aktivnost, dovoljno spavati i, ako je potrebno, uzimati sedative.
