Свиеров синдром је прилично редаккоја се јавља урођена болест, чији развој указује на кршење структуре И-хромозома (говоримо о одсуству одређеног гена или његовој изолованој мутацији).
Обично непосредни узрокпојава ове болести је тачкаста мутација одређеног гена смештеног у кратком краку и-хромозома или потпуни губитак овог гена. Овај део хромозома одговоран је за синтезу протеина који је укључен у развој пола мушког ембриона. Као резултат тога, с обзиром да ефекат мушких полних хормона изостаје, једина опција за фетус је формирање према женском типу. Као резултат, рођено дете има женски фенотип са кариотипом „КСИ“.
Мутације или одсуство гена СРИ доводи до неуспеха у диференцијацији Сертолијевих ћелија и, као последица тога, до неразвијености семиниферних тубула.
Као резултат, упркос „мушком“ КСИ кариотипу, генитални органи фетуса се полажу и формирају према женском типу.
До почетка пубертета, знаци Свиеровог синдрома практично нису изражени споља. И тек како девојчице одрастају, почињу да се појављују одређене особине:
У великој већини случајева болест се дијагностикује у доби од 15-16 година, током пубертета, када постаје очигледно да пацијент нема секундарне полне карактеристике.
Истовремено, девојке са таквом мутацијом, достигавши ово доба, почињу да се обраћају гинекологу са жалбама на кашњење у почетку менструације.
Понекад се дијагноза врши као резултат дисплазије и малигнитета неразвијених полних жлезда.
Дијагноза Свиеровог синдрома заснива се на следећим факторима:
Међутим, потврда дијагнозе је могућа само уз помоћ студије полног хроматина, која открива присуство мушког кариотипа са женским фенотипом.
Лечење Свиеровог синдрома врши се у неколико праваца.
Ову болест треба разликовати од сличнеименом Свиер-Јамес-МцЛеод синдром. Ово стање, попут лимфангиолеиомиоматозе, слично по манифестацијама, је патологија која утиче на плућно ткиво. Свиеров синдром и лимфангиолеиомиоматоза су различите болести.