У нашој земљи, 9. мај је Дан победе Совјетатрупе над нацистичком Немачком – свима драга и блиска. На овај незабораван датум одржавају се многе манифестације да се оживи сећање на догађаје тих дана, да се ода почаст мртвима. Такав дан има и Турска, коју њени грађани топло поштују, а њена историја је исто тако занимљива и херојска.
Поред традиционалних верских празника као нпрпопут Рамазана и Курбан-бајрама, у овој земљи нема ништа мање поштованих државника. Дакле, 1. јануара Турци славе Нову годину, а 8. фебруара - Дан баба и деда; 23. април - Дан детета, сваке друге недеље у мају, турски народ поштује мајке. Датум сећања на Мустафу Кемала Ататурка (оснивача модерне турске државе) и Дан омладине и спорта је 19. мај. А 29. октобар је прослава посвећена проглашењу државе за републику. И коначно, 30. августа у Турској се слави Дан победе. Хајде да причамо више о његовој историји.
Тада је Османско царство било једно одучесника Првог светског рата на страни Италије, Немачке и Аустроугарске. Међутим, тешка економска и политичка унутрашња ситуација приморала је државу да закључи примирје са земљама Антанте.
Резултат овог споразума био је губитакцарство територија Арабије, Сирије, Палестине, Јерменије и Месопотамије. Осим тога, Антанта је обећала Грчкој да ће ова друга добити у свој посед западне земље Мале Азије и Источне Тракије, некадашње место боравка Грка, али тада под власт Османског царства.
Ускоро трупе Грчке, Јерменије и земаља Антантеупали на територију будуће Турске. Треба напоменути да је овај рат вођен у име високих идеала – обнове „Велике Грчке“, односно повећања њених територија до величине Византијског царства – то је била основа политичких идеја Грчки народ од тридесетих година КСИКС века.
Средином маја 1919. грчка војскаискрцала код Смирне (Мала Азија), а Турци су јој пружили отпор. Тако је почео рат за турску независност, у совјетској историји назван Кемалистичка револуција, који је предводио Мустафа Кемал Ататурк.
Непријатељске трупе су окупирале земљу из неколико области:
Морам рећи да су освајачи током својихофанзиве су активно уклањале древне артефакте са територије Османске државе, вршиле су археолошка ископавања. Стога се многа вредна дела античке грчке уметности сада могу видети не у њиховој историјској домовини, већ у британским или немачким музејима.
Међутим, ослободилачки покрет предвођенМустафа Кемал је јачао. Насупрот власти султана, априла 1920. формирана је Велика народна скупштина. Позитивну улогу је одиграло и то што су се војске Француске и Италије постепено повлачиле из земље, па су се главне битке водиле између трупа Грчке и Ататурка.
У марту 1921. године закључен је споразум „О сарадњи и пријатељству” између Турске и СССР-а, који предвиђа бесплатне испоруке потребног наоружања и финансијску помоћ Турцима из Совјетске Русије.
26. августа 1922. почела је битка кодДумлупинара, која је завршена 30. истог месеца. Током битке, Грци су претрпели велики пораз: део њихових трупа је погинуо, део је био заробљен. Дан победе у Турској је последњи дан ове битке. То је симбол ослобођења турског народа од страних освајача. А 30. август је празник у Турској у знак сећања на ово.
После пораза од Думплипинараостаци грчке војске зауставили су се у Смирни. Али 9. септембра турски ослободиоци су већ били тамо. Увече је град запаљен, а почео је масакр цивила. Различити извори говоре о различитом броју мртвих на овај страшни дан - од 20 до 200 хиљада. И до сада Турска и Грчка одговорност за овај свирепи и бесмислени масакр пребацују једна на другу.
Резултат рата био је да је монархијски систем уземља је збачена, а народноослободилачки покрет је преузео власт у своје руке и успоставио републику у Турској. Такође 1923. године потписан је мировни уговор по коме је Турска призната као независна држава, а Антанта се одрекла својих претензија на турске земље.
Турска је данас унитарна држава,полупредседничка република (комбинује парламентарна и председничка правила владе). Његов Устав (трећи од 1924. године) има три сталне одредбе:
Шеф државе је председник, који има широка овлашћења. А законодавну власт, као и на самом почетку покрета за независност, представља Велика народна турска скупштина.
Зафер Баирами - Дан победе - великинародна прослава и званични празник у земљи. На данашњи дан одржавају се војне параде, концерти и сродне свечаности. Уопште, 30. август је празник у Турској, када се игра јаничарски марш, који је повезујући симбол сећања на војне победе земље. Људи полажу цвеће на Ататурков маузолеј. Свуда су окачене државне заставе и портрети Мустафе Кемала.
Турци поштују своју историју и војнике-ослободиоце који су дали државну независност, па је 30. август у Турској празник, значајан и поштован од њених грађана.
