Prorok i Krstitelj Gospodnji je jedan od najpoštovani svetitelji u pravoslavnoj crkvi. Jovanu Krstitelju, čija molitva uvek vrlo brzo dođe do uha Božijeg, ljudi se obraćaju u raznim svakodnevnim nevoljama. Međutim, posebno često njegovu pomoć traže hodočasnici koji pate od glavobolje i psihičkih oboljenja.
O životu Jovana Krstitelja možemo saznati samoiz jevanđelskog teksta. Sveti svetitelj Božiji rođen je početkom prvog veka naše ere u blagočestivoj hrišćanskoj porodici. Njegovi roditelji su bili pravedni Zaharija i Jelisaveta. Rođenje velikog novozavetnog proroka nagovestio je jedan čudesan događaj.
Sveštenik Zaharija je već bio u dubinistarosti, kada je arhangel Gavrilo za vreme službe sišao k njemu i najavio skoru pojavu njegovog sina. Otac budućeg Hristovog propovednika snažno je sumnjao u reči nebeskog glasnika. Za to ga je Gospod kaznio nemom.
Uskoro je Elizabeta zaista moglazačeti sina. Kada je žena već bila u poslednjim mesecima trudnoće, sama Presveta Djeva, koja je bila njena daleka rođaka, poseti njenu kuću. Ovaj susret je detaljno opisao jevanđelist Luka.
Prema svedočenju ovog poslednjeg, mladenac Jelisaveta, čuvši samo pozdrav Majke Božije, „radosno skoči u utrobi svojoj“.
Elizabetin sin je rođen šest meseci ranijeSpasitelja. Osmog dana, po propisu jevrejskog zakona, roditelji su bebu odneli u jerusalimski hram, gde je trebalo da mu daju ime. Jelisaveta je, po zapovesti Duha Božijeg, svom prvorođenom sinu dala ime Jovan. Prisutni u hramu su bili iznenađeni, jer niko u njihovoj porodici nikada nije nosio takvo ime. Međutim, otac pored njega, podigavši drvenu ploču, napisao je na njoj reč „Jovan”. U istom trenutku, Zaharija je ponovo pronašao dar govora i počeo da slavi milostivog Gospoda. Svima sabranima u hramu sveti prorok je najavio skori dolazak u svet Mesije. Samom Jovanu Krstitelju biće povereno da objavi javljanje Spasitelja. Molitva pravednika može mnoge ljude dovesti do srdačnog pokajanja i priznanja svojih greha.
Baš tog dana, vest o čudesnom rođenju bebe prostrujila je Hebronom. Mnogi stanovnici verovali su da je mali Jovan budući vladar jevrejskog naroda.
I u kući bebinih roditelja, konačno je moglauzmi radost. Tada su porodice koje nisu mogle da imaju decu bile prezrene od ljudi. Jevreji su verovali da u njihovim domovima cveta sramota, za šta je Gospod svakako kaznio bezdetnošću.
Ali vrlo brzo, Zaharija i Jelisavetamorao da prođe novi test. Kralj Irod, koji je vladao u to vreme u Judeji, saznavši od mudraca koji su mu došli za rođenje dugoočekivanog Mesije, naredio je da se poubijaju sva nedavno rođena beba. Jecaj i plač nesrećnih majki mogli su da dopru do kuće malog Jovana. Da bi spasla svoje jedino dete od okrutnih odmazdi, Elizabeta je požurila da se skloni u planine Hebron. Zaharija je ostao u gradu i nastavio da vrši službe. Kada su Irodove sluge stigle do Hebrona, prvo su pogledale u jerusalimski hram. Videvši Zahariju, počeli su da traže da mu dade skrovište svog sina. Ali sveti pravednik je samo krotko rekao da se ne boji smrti od zlih ruku. Ovaj poslednji, čuvši takav odgovor, odmah je ubio roditelja Preteče. Zaharija je pao između oltara i oltara, a njegova krv se pretvorila u kamen kao večno podsećanje na zločin koji je počinio Irod.
Vojnici, ostavljajući telo svetog proroka u hramu,požurio da pronađe ostatak svoje porodice. Ubrzo su našli pravednu Jelisavetu sa bebom u blizini jedne od planina. Svetiteljka je, videvši ubice svog muža, po crkvenom predanju, zavapila tugu u pomoć, a ona se rastala, sakrila sebe i Jovana od očiju vojnika. Četrdeset dana posle smrti svetog proroka, umrla je i sama Jelisaveta. Ali milost Božija ovoga puta je ukazano na malog Jovana Krstitelja, čija je molitva u bliskoj budućnosti trebalo da dovede do spasenja Jevreja. Oca i majku bebe zamenio je anđeo Gospodnji, koji mu je svaki dan donosio piće i vodu.
Prvi put se prorok Jovan javio ljudima u pustinji.Njegovo pojavljivanje je bilo pravi događaj za jevrejski narod. Sveti svetitelj Božiji je blagovestio ljudima o skorom dolasku Hristovom, pred kojim je svaki smrtnik morao da prinese plodove iskrenog pokajanja. Njegova propoved je bila toliko duboka i iskrena da su ljudi iz cele zemlje dolazili da je slušaju. Slušajući usrdne govore proroka Božijeg, ispunjeni blagodaću Duha Svetoga, otkrivali su u sebi sve više i više grehova, koje su odmah pohrlili da ispovede pred Pretečom. Najzad, dođe vreme da dođe i njemu i samom Spasitelju, Koji je, kao i ostali ljudi, izabrao svetog pravednika za svog Krstitelja.
Jovan je oduvek bio pravi revnitelj pobožnostiHristos i nikada se nije poklonio ni pred moćnicima ovoga sveta. Saznavši da mladi vladar zemlje Irod nezakonito živi sa Irodijadom, ženom njegovog brata, odmah je požurio da ga prokaže pred svim narodom. Ispunjena besom, žena reši po svaku cenu da uništi svetitelja Božijeg, kojeg se i sam car bojao. Da bi to učinila, poslala je svoju ćerku Salomu na jednu od svečanosti koje je priredio Irod. Ovaj je pred vladarem izveo ples, što mu je veoma prijalo. Irod je obećao da će ispuniti bilo koji njen zahtev, a devojka je odmah objavila krvavu želju svoje majke. Uznemireni car je naredio da se Jovanu Krstitelju odrubi glava.
Telo proroka sahranili su njegovi učenici.Posle toga, glava svetitelja se javljala hodočasnicima tri puta. Molitva Jovanu Krstitelju je pomogla da se mnoge svetinje spasu od uništenja, uključujući i mošti samog svetitelja Božijeg. Za vreme gonjenja Crkve Hristove, glava proroka je čudesno nestala, a zatim se ponovo pojavila, izbegavši tako prekor od zlih ruku.
Za života svoga sveti pravednik se više puta projavljivaoпомоћи људима. Međutim, čak i nakon smrti, Krstitelj Gospodnji nastavlja da učestvuje u donošenju mnogih ljudskih sudbina. Možda niko od svetih, osim Bogorodice, ne stoji tako blizu Gospodu kao Sveti Jovan Krstitelj. Njegova molitva pomaže da se otarase mnogih telesnih bolesti. Ljudi koji pate od čestih neprestanih migrena, pre svega se trude da se obrate svetitelju Božijem. Već je prikupljeno više od hiljadu svedočanstava o čudesnom zastupništvu Krstitelja Gospodnjeg.
Molitva Jovanu Krstitelju iz jednom dvadesetogodišnjaku pomogla je glavoboljaparoh moskovskog stavropigijskog manastira Svetog Jovana Krstitelja da se otarasi stalnih migrena. Drugi, još divniji događaj desio se u istom manastiru 2002. godine. Jednoj ženi je dijagnostikovan tumor na mozgu. Ona se suočila sa teškom operacijom sa kraniotomijom. Tada je bolesnik, još daleko od vere, došao do lokalno poštovanog lika svetitelja. Posle molitve kod ikone Krstitelja, ponovo je ispitana. Tumor nije pronađen. Doktori su samo zbunjeno slegli ramenima.
Међутим, они прибегавају светитељу не само током телесних болести. Молитва Јовану Крститељу за смирење душе је најсигурнији лек за изненада насталу малодушност и стрепњу.
Једна жена која се крстила у позним годинамасањала да доведе своју децу у храм. Њена ћерка је убрзо успела да пронађе веру. Али син је тврдоглаво одбијао да иде у цркву. Тада је жена, очајнички желела да нешто промени, отишла код свог исповедника за помоћ. Овај му је, послушавши је, саветовао да се сваки дан обраћа Јовану Крститељу. Молитва светитеља је убрзо помогла да се његов син доведе до зидова храма. Младић је стекао веру и крстио се.
Светитељ Господњи је увек у журбиодговори на било коју молбу. Али људи који му се обраћају за помоћ треба да се сете шта је Божији пророк научавао пре свега током свог живота. Свети Јован је апеловао пре свега на покајање. Заиста, само кроз тајну исповести православни хришћанин може да се сједини са Господом и постане прави члан Цркве Христове.
