Од давнина се у Русији развила традицијаграде цркве посвећене светом Николи Чудотворцу, у близини река. То је због чињенице да се дуго сматрао заштитником путника и морнара, као и спаситељем дављеника, без чега, авај, није свако путовање чинило и чини. Пример такве градње је црква Николо-Наберезхнаиа, подигнута у Мурому.
Назив цркве „Насип“ је збоглокација на високој и живописној обали Оке. Иначе, у народу се често назива „Никола мокар“. Црква је добила ово донекле познато име јер се током олујних пролећних поплава вода уздиже до самих њених зидова.
Непосредно испод цркве, у подножју брда на коменалази се, туче извор препознат као чудесан. Зајам говори да се побожним ходочасницима у његовој близини више пута појављивао сам Свети Никола. Бројна исцељења након потапања у њене лековите воде одавно су легендарна. Данас је извор опремљен добро опремљеном купком, а до њега води степениште по коме се може сићи директно са зидова храма.
Као што је често случај, претходник струјекамена црква била је црква брвнара, о чијем времену градње подаци нису сачувани. Прво помињање тога у историјским документима који су дошли до нас датира из 16. века. О томе се говори само успут, а документ вам не дозвољава да направите потпуну слику.
У том погледу информативније је било следећеназвана Пистсова књига града Мурома, чије је састављање започело век касније. Из ње је јасно да је црква Николо-Наберезхнаиа имала две бочне капеле, а поред ње је била још једна, иста она дрвена, али освећена у част соловецких светаца Зосиме и Саввата.
О историји изградње каменог храма у частСвети Никола зна следеће. 1700. године на Муром је из Москве дошао свештеник Димитри Христофоров. Био је прожет идејом да овековечи сећање на свог недавно преминулог оца, који је служио као настојатељ управо те дрвене цркве Светог Николе, о чему је горе било речи. И одлучио је да то учини с размером која приличи главном становнику - тих година је Москва била главни град Русије.
Син љубави и узорни хришћанин су одлучилида сагради на месту цркве, која је до тада била врло дотрајала, у којој је служио његов отац, нову камену цркву. Очигледно је да је тако добра намера имала довољну материјалну основу, јер су за изградњу била потребна огромна средства. Затим се обратио руководству патријаршије за дозволу да изврши посао.
Заступљено разматрање овог бројаизвесну потешкоћу и благословено писмо, или, једноставно говорећи, дозволу, отац Димитрије је добио само седам година касније, 1707. године. Ствар је била у томе да је у то време био на снази декрет цара Петра И којим се забрањивала изградња камених конструкција широм Русије, са изузетком будуће престонице Санкт Петербурга.
Тако би такав захтев могаосматра дрскошћу, а покушај изградње каменог храма неприхватљивом непослушношћу. Али на овај или онај начин било је могуће сложити се и благослов је примљен. Тада је свештеник без одлагања почео да испуњава свој план.
О томе како је изграђен камен Николо-насипНије познато да ли су црква и да ли је сам побожни градитељ храмова (тако су на старомодни начин звали градитеље храмова) покрили све трошкове или су им помогли добровољни даваоци. Међутим, ствари су се одвијале уобичајено, а седам година касније, 1714. године, под сводовима новоизграђене цркве постављен је резбарени иконостас, једва ослобођен шума.
Тих година у манастиру БлаговештењеУ Мурому је живео и радио познати руски мајстор иконописац Александар Иванович Казанцев, који је славу стекао изванредном оригиналношћу својих дела. За нову цркву Николскаја, подигнуту на обали Оке, направио је слику дванаест сибила - древних пророка који су предвиђали појаву Исуса Христа много векова пре његовог рођења.
Познато је да је током година свог постојањаЗбог сиромаштва својих парохијана, црква Светог Николе-Набережне је била мало обновљена, али су, ипак, у 19. веку у њој вршени одређени радови. Давне 1803. године храм је допуњен трпезаријом са капелом у част Силаска Светог Духа, а скоро пола века касније појавио се још један, овај пут освећен у част заштитника животиња, великомученика Власија . То је учињено на захтев богатих донатора - трговаца Суздалтсевс, великих муромских трговаца стоком.
Доласком на власт бољшевика, Муромска епархијапретрпео исте невоље као и цело руско православље. Црква Николо-Набережнаја није остала по страни од њих. Имала је само релативно срећу што је успела да остане међу ретким храмовима који раде све до 1940. Тада је, мало пре рата, затворен, а божанске службе нису настављене ни у време када је, да би подигао патриотски дух и ујединио нацију, Стаљин, у периоду најтежих битака, наредио повратак неке цркве које су им одузете.
Опљачкани и празни Николо-насипцрква (Муром) је стајала до раних педесетих, када су градске власти дошле на идеју да у њеним зидовима изграде фарму живине. После тога, двадесет година, сводови, који су некада чули само молитвена појања, најављивали су кукање кокоши.
Тада је саграђена нова за пернату фарму.просторије, а црква Николо-Наберезхнаиа у Мурому прилагођена је за складиште градског музеја, у коме су се чували узорци дрвене скулптуре. Једно време, унутар њених зидова, покушали су да прошире изложбу посвећену улози коју Ока игра у економском и културном животу земље, али напори који су започети у вези с тим нису се завршили ни са чим. До почетка деведесетих, храм је био напуштен и стајао је пусто.
Када, коначно, као резултат новогтрендови перестројке променили су политику државе према цркви, па су чак и они који су се претходно борили против верске интоксикације на дужности веровали, опљачкане и оскрнављене цркве почеле су да их враћају својим претходним власницима. Међу њима је била и Николо-Набережнаја црква, чија је историја од тада постала одраз процеса који су захватили целу земљу деведесетих.
Црква је 1991. године постала деоВладимир-Суздаљска епархија, и од тада је започета њена обнова. Конкретно, извршена је велика количина рестаураторских радова, што је омогућило враћање првобитног изгледа. Као резултат, данас црква Николо-Наберезхнаиа, чија је фотографија представљена у чланку, у потпуности одговара изгледу који је стекла током последње реконструкције, направљене средином 19. века.
Упркос чињеници да је конструкција заснована напетокрака традиционална за централну Русију тог периода, уметнички критичари ипак приписују стил московском бароку. Ово је углавном због особености декоративног дизајна фасада и ентеријера.
Међу многим храмовима који су данас у функцијиЈедна од најпосећенијих муромских земаља је Црква насипа Николо. Прегледи које су оставили они који су присуствовали њеним богослужењима сведоче углавном о верским осећањима која обухватају све оне који су стигли да се поклоне моштима свете праведнице Јулијане Лазаревске, овде пренете 1993. године.
Ова света Божија, која је свој живот довршилапут до сурове и нељудске ере владавине Ивана Грозног, када су прекршени сви принципи хришћанског хуманизма, награђен је круном светости управо за доброту и милост. Посветивши свој живот помагању несрећнима и угроженима, доказала је да је човек, без обзира на стварност околног света, круна Божјег стварања, он може и мора да сачува у себи лик Христов.
И на крају за све који су заинтересованиЦрква Николо-Наберезхнаиа, како доћи до ње, размотрићемо. Становници престонице могу да користе возове који полазе са железничке станице Казански у правцу Казана. Сви прате кроз Моореа. Постоје и железничке и аутобуске руте из Санкт Петербурга, Рјазана, Нижњег Новгорода, Владимира и низа других градова. Није тешко пронаћи цркву у самом Мурому, главно је упамтити адресу: ул. Плеханов, 27а.
