Недавно, не захваљујући, већ упркосразвојем масовне културе, сведоци смо феномена када се традиционалним духовним активностима све више привлаче различити људи. Руска православна црква у садашњој фази је у складу са традиционалном концепцијом православне мисионарске делатности. Главна идеја је проповедати Јеванђеље широм света, позивајући људе да чују Бога својом бесмртном душом.
Ако се окренемо пореклу, онда ова мисијапрвобитно је директно прихваћен од апостола, па се назива и апостолским. Његов извор је Света Тројица. Остварује се кроз поруку Оца Бога свом јединородном сину Исусу Христу и слањем благослова на апостоле.
Проповед Цркве, као и молитва, не требазауставити до краја времена. Тако је регулисана духовна делатност РПЦ у погледу њеног спровођења. Ова есхатолошка природа тесно повезује духовну делатност Цркве са светом, доследно и постојано освећење и обнављање околног макрокосмоса, укључујући човека („Поље је свет“). Истовремено, мисионарско поље се појављује као простор борбе између светлости и сенке. Оно, ово поље, није глатко, идеално. Напротив, ту су проклијали кукољ – синови Злога.
На прелазу у трећи миленијум милиони људибили ослобођени окова безбожне идеологије. Пред РПЦ први пут за 800 година постојања указала се потреба за Васељенском беседом у таквим размерама. Ова парадоксална ситуација може се протумачити као друга христијанизација. Истовремено, Црква поздравља националне културе, њихова дела која не противрече вери, претварајући их својом светошћу у средство спасења. С тим у вези, релевантно је поређење проповедника са сејачем, бацањем семена вере и вађењем кукоља.
Давне 1918. године Св.Тихон је писао цариградском патријарху Герману В о сејању непријатељства у срцима руског народа, о распламсаном духу зависти и гордости у срцима људи, о усађивању у њих безбожних мисли о безблагодатном уређењу живота.
Сетимо се једног од имена злога – Коруптивногзначења. Па зар није његов задатак да Божји свет претвори у гомилање духовно опустошених људи, лишених сврхе живота? „Смислени“ монолози политичара који не решавају проблеме, празни монолози једнодневних „звезда“ могу само да збуне обичног човека, и као резултат тога, лише друштво праве динамике. Или гламур, дезоријентишући младе у животним циљевима, бацајући им блештаве лутке уместо правих вредности. Уосталом, све се то плаћа и насилно уводи у нашу свест!
Које облике духовне делатности познајемо?Несумњиво, главни облик је повезан са религијом. Мисија која је поверена РПЦ јесте да на све начине допринесе што бржем активирању процеса јединства друштва, његовог духовног и моралног очишћења кроз сведочења Истине. Велика пажња се посвећује христијанизацији националних култура, покретању друштвених реформи за заштиту социјално незаштићеног становништва.
Прави парадокс садашњег духовногмодерно друштво је признање од стране одраслих хришћанских основа Русије, верских обележја националне културе, али они нису парохијани. Да ли је тако било и у прошлим вековима? Духовна делатност цркве управо је усмерена на обнављање овог континуитета, враћање духовног и духовног интегритета парохијана.
У будућности духовна делатност свих људи морапостати непроменљиво правило постојања друштва. Русија ће се вратити основама своје духовности. Подсетимо се позива Св. Петра Богу са молбом да пружи прилику да приступи Творцу на води. Како разумети ову алегорију? Уосталом, Јеванђеље је написано не само за нас, већ и за нас. Дато нам је не само за доконо читање, већ за разумевање да ћемо ми, хришћани, који смо душом прихватили Бога, уз веру, добити велику моћ да градимо и исцељујемо. Подсетимо се из Јеванђеља по Марку Божијих речи да ће онима који верују бити дато све што траже у молитви.
