Danas, na teritoriji 19U evropskim zemljama, evro se koristi kao zvanična valuta. Ova valuta je puštena u opticaj u zemljama koje su formirale zajednički politički i ekonomski savez – Evropsku uniju (EU). U ovim zemljama samo je evro zvanična valuta. Istorija kursa ove valute u odnosu na druge valutne jedinice poznaje i periode stabilnosti i trenutke nestabilnosti.
Pre stvaranja asocijacije za EU integracije, svakaiz evropskih država sama vršila emisiju novca i određivala kurs sopstvenih novčanica. Ovaj postupak je značajno usporio saradnju među državama i učinio složenijim operacije naseljavanja. Prototip zajedničke valute bila je ECU (European Currency Unit, ECU), koja se koristila od 1979. do 1998. godine. Ova novčana jedinica je učestvovala u procesu obračuna u bezgotovinskom obliku, a korišćena je i za izdavanje državnih kredita i obveznica.
Od 1999. do 2002. Evropska zajednica je imalamesto za istovremenu upotrebu nacionalne valute i zajedničke valute evra, čija istorija kursa datira još od januara 1999. godine. Od februara 2002. godine evro je postao ekskluzivni instrument plaćanja na teritoriji mnogih evropskih zemalja. Istorijat kursa, izdavanje papirnih novčanica i metalnih kovanica od tog trenutka bili su u nadležnosti Evropske centralne banke. Ove zemlje su u početku uključivale Nemačku, Francusku, Italiju, Austriju i Holandiju. Pored toga, nova novčanica je odmah puštena u opticaj u Portugalu, Belgiji, Španiji, Irskoj, Luksemburgu i Finskoj.
Druge zemlje Evropske unije su dobilemogućnost prelaska na zajedničku valutu nešto kasnije. Da bi to uradili, morali su da ispune uslove iz Mastrihtskog sporazuma. Baltičke države su među poslednjima ušle u zonu korišćenja zajedničke valute. Tako ga je Estonija uvela 2011, Letonija 2014, a Litvanija 2015. godine. Na teritoriji država kao što su Kipar i Malta, Slovačka i Slovenija, kao i Grčka, evro je počeo da se koristi nešto ranije.
Najviši kurs evra ikada biosnimljeno 22.01.2016. Na današnji dan kotacije prema ruskoj rublji iznosile su 1 prema 91,1814. Istorija kursa evra/rublja takođe uključuje period relativne stabilnosti. Na primer, 28. oktobra 2008. ovi citati su bili na nivou od 1 do 34,0844. Ovo je najniži kurs evra/ruske rublje u istoriji. Prosečan odnos evropske valute i ruske rublje za navedeni period je 1 prema 46,6238.
Puštanje evra u opticaj i korišćenje odvijalo se u fazama. Dakle, u početku je valuta uvedena u bezgotovinsko plaćanje, a tek kasnije je došlo do emisije papirnih novčanica i metalnih kovanica.
Zvanični dan početka upotrebe zadnovčanom jedinicom smatra se prvi dan 1999. godine. 1. januara, u ponoć po evropskom vremenu, države Evropske ekonomske i monetarne unije, ili EMU, prešle su na korišćenje zajedničkog novog novca - evra. Istorija kursa ove valute počinje upravo u ovom trenutku.
Narodne novčanice država koje suu gore pomenutu uniju, bili su čvrsto vezani za evro, koji postaje nezavisan i punopravan instrument plaćanja. U tom periodu istovremeno su korišćeni novi novac i nacionalne novčanice. Prvo trgovanje devizama sa evrom održano je 4. januara 1999. godine.
Tokom tih zanata uspostavljen je odnosneke nacionalne valute u novu zajedničku valutu. Dakle, za konverziju, jedan evro je procenjen na 1.956 nemačkih maraka, 6.660 francuskih franaka, 5.946 finskih maraka, 0,788 irskih funti. Pored toga, kvote su važile i za druge valute: 1 € = 1936,21 italijanske lire, 1 € = 166,39 španskih pezeta, 1 € = 200,48 portugalskih eskuda, 1 € = 40,34 belgijsko-luksemburških franaka i 20 € = 2 guvanskih franaka, 1 € = 200,48 €. = 13.760 austrijskih šilinga.
Evro, čija je istorija kursa dugi niz godinaOdlikovala se stabilnošću u odnosu na glavne svetske valute, a u poslednje vreme gubi svoje pozicije. Danas postoji tendencija jačanja američkog dolara u odnosu na uobičajene evropske novčanice.
