У музејима древне уметности, неке од највишедревних храмова Европе и Азије, као и у уским улицама древних градова који су успели да сачувају узорке монументалне уметности далеке прошлости, могу се наћи фрагменти украса и друге слике, невероватне лепоте и атрактивности, сачињене од малих комада камена или смалта - ово је мозаик. Шта је мозаик? Ово је украс, пејзаж или слика особе, која није обојена бојама, већ је састављена од малих комада природних материјала сличних једном потезу четке. Они су неравномерног, неправилног облика, али без обзира на то чврсто повезани један уз другог, што ствара солидну уметничку слику.
Највернији обожаваоци ове врстеуметности су били Римљани. Богати мештани своје куће су увек украшавали мозаицима, фонтанама и стазама у баштама, каменим клупама и платформама у близини својих кућа. Развојем заната и уметности уметници мозаика све су више усавршавали своје вештине. У ери раног хришћанства ова уметност постаје најпопуларнија у украшавању храмова. Величанствени примери златних и сребрних мозаика још увек се могу видети у најстаријим хришћанским светињама - у познатој катедрали у Ахену (Немачка), у Аја Софији у Истанбулу, у црквама у Италији итд.
До сада златни и сребрни комади смалтаемитују „неземаљску божанску“ светлост, а слике светаца на њиховој позадини делују потпуно бестежински, етерично, лебде у простору, што, несумњиво, у потпуности одговара религиозном погледу на свет који ова техника тако успешно преноси. Мозаик је коришћен за украшавање не само хришћанских цркава, исламски уметници су мајсторски савладали ову уметност, стварајући своја муслиманска светилишта.
Средином осамнаестог века у Италијизанатлије су научиле како да направе најмање комаде обојеног стакла, што је допринело даљем развоју мозаичке уметности и њеном уласку у секуларни живот. Шта је стаклени мозаик? Заправо, начин стварања уметничког дела остао је исти. Најмањи комади обојеног стакла утонули су у повезујућу подлогу и створили разнобојно уметничко платно. Једина разлика је у томе што је стакло представљало бесконачан број нијанси, а његови комадићи били су толико мали да су омогућили стварање најфинијих прелаза у боји. То је омогућило уметницима да чак копирају сјајне слике ренесансе.
У Русији је први који се заинтересовао за ову технику био М.В. Ломоносов. Још у Немачкој проучавао је различита својства стакла, а затим је у Русији искористио то знање и свој уметнички таленат за стварање монументалних мозаичних слика и отварање своје радионице. Мозаичне слике су упечатљиви примери ове уметности. Израдили су их студенти и сам Ломоносов.
Па, шта је мозаик?Ова древна уметност, која због својих особености, наиме чињенице да су материјали за ремек-дела мозаика камен и стакло, остаје вековима, и кроз многа векова, па и миленијуме, чува за нас невероватне примере стваралаштва мајстора.
