Готово свака особа улази у њихов животу било којим производним односима, посебно на послу, јер то подразумева интеракцију људи у процесу производње, потрошње, дистрибуције и, наравно, размене материјалних добара. Све заједно, производне снаге и производни односи представљају историјски дефинисан начин производње.
Ова интеракција чини одређену основу,на којима се дуги низ година заснивају активности предузећа. Међутим, односи производње увек су улазили у полемику са силама. У почетку је човек подстицао развој технологије и технологије, што је значајно повећало снагу производних снага и довело до смањења потребе за односима. Овај циклус се периодично понавља у савременим активностима. То јест, људи периодично постају таоци самоиницијативно.
Под комунистичким системом, стручњаци су и даљепотврдио потребу за равнотежом између ових елемената. Коначно, препознато је да су односи једнако важни за побољшање добробити становништва и успешног пословања предузећа као и снага. Још у време развоја марксистичког учења откривена је дијалектика производних снага и производних односа. Објављен је закон који каже да природа односа увек одговара степену развоја сила у процесу производње. Дакле, у сваком историјском периоду коришћен је посебан метод производње материјалних добара, који је био својствен одређеним односима који су у потпуности одговарали одређеном времену. То је био једини начин да се постигне јединство и кохерентност у систему производње добара и услуга.
Један од најважнијих елемената овог системаразматрају се власнички односи на производним средствима, јер су они главна карика у ланцу комуникације између произвођача и основних средстава. Ово помаже у постизању главног циља било ког предузећа и објашњава постојање других врста односа. Социјалистичка својина подразумевала је државно власништво над свом имовином која је укључена у производне активности, што је спречило социјално раслојавање друштва. Заиста, под таквим системом није било приватних власника, што значи да није било поробљавања једне особе од стране друге. Сви су били једнаки пред властима.
Као што је горе поменуто, индустријски односиукључују процес дистрибуције и размене производа рада. Овај покрет се не може одвијати без интеракције људи. У фази производње готових производа настају односи између фирме и добављача сировина, менаџера и подређених, између представника различитих одељења исте компаније. У фази дистрибуције и продаје добара или услуга, посматрају се односи са колегама који су директни купци материјалних добара, по правилу, с циљем њихове даље препродаје.
Индустријски односи имају карактеристикеКарактеристике. На пример, они се формирају без обзира на вољу и жељу неке особе, а људи међусобно комуницирају, пошто поседују одређене вештине и знања која су тражена у овој индустрији. Степен развоја производних снага има директан утицај. Управо тај фактор се сматра пресудним при одабиру одређене врсте односа.
У закључку то можемо закључитипроизводни односи су облик интеракције међу људима у процесу стварања материјалних добара. Без ових односа развој било које индустрије је немогућ, те стога они играју главну улогу у економском животу земље.
