Процесор је међусофтверски контролисани уређаји и дизајниран је за обраду информација. Обрада информација врши се у складу са унапред одређеним програмом. Заправо, овај процес изгледа овако: при покретању се програм ставља у РАМ, а одатле једна за другом иде наредба у процесор. Поред наредби за прорачуне, потребни су и подаци који могу доћи директно из РАМ-а и са спољних уређаја.
Као резултат извршавања следеће наредбедобија се резултат који се мора негде чувати. А ту су две могућности - резултат послати у РАМ или га оставити унутар процесора, јер је, највероватније, овај резултат неуверив и користиће се у даљим прорачунима. У првом случају постоји једно велико „АЛИ“ - значајно време се троши на такве размене са меморијом и, сходно томе, перформансе система се смањују. У другом случају, процесор мора у својој структури садржати елементе меморије који се називају процесорски регистри. То су уређаји који се користе за пријем, чување и пренос вишебитног бинарног кода података. Регистри процесора су подељени у два типа: регистри опште намене и специјализовани регистри.
Регистри процесора опште намене су навикличување средњих резултата прорачуна. Што је више таквих регистара унутар процесора, то ређе приступа РАМ меморији, односно не троши време на то и, самим тим, не губи перформансе. Али с друге стране, број регистара је ограничен површином процесорског кристала. Не можете бескрајно повећавати њихов број. Регистри за чување података, по правилу, имају ширину бита једнаку ширини магистрале података. Сваки регистар процесора има своје јединствено име с којим се регистру може приступити преко програмског кода.
Сваки од специјализованих регистара имањегова посебна намена. На пример, постоји регистар за чување адресе наредбе у РАМ меморији, која се мора прочитати при следећем позиву. Овај регистар назива се регистар адреса наредби. Још један пример специјализоване књиге је карактеристична књига. На други начин се назива и статус процесора текста (Процессор Статус Ворд - скраћено ПСВ). За разлику од свих осталих регистара процесора, чији се садржај разматра у целини, сваки бит регистра карактеристика има јединствено име и засебну намену. Међу знаковима, на пример, можемо издвојити такозвани знак нуле (знак нуле резултат). Ако се као резултат извршавања било које наредбе добије нулти резултат, онда процесор може о томе „научити“ анализом овог бита регистра карактеристика.
Регистри ЦПУ су врло брзимеморије (чак брже од кеш меморије), јер се налазе у непосредној близини рачунског језгра и раде на тактној фреквенцији интерне сабирнице процесора.
