Траиан Басесцу - председник Румуније од 2004. до2014, тренутно без држављанства Молдавије. Новоизабрани председник Молдавије И. Додон сматра да је Басесцу прекршио актуелно законодавство Републике Молдавије приликом добијања држављанства.
Румунски град Басараби, у којем је будући председник рођен 4. новембра 1951. године, сада је преименован у Мурфатлар. Трајанов отац био је војни официр.
По завршетку Института за цивилни брод (Констанца) 1976. године, Траиан Басесцу придружио се капетанском мосту брода велике тонаже у трговачкој агенцији Навром.
1987. именован је за шефа агенције у Антверпену.
1989. године преузео је место генералног директора у Државном инспекторату за цивилни брод, који је створило румунско Министарство саобраћаја.
У априлу 1991. године, Басесцу је именован за министра саобраћаја. Са две паузе, на челу је румунског Министарства саобраћаја до средине 2000. године.
Победа у локалној изборној кампањи 2000. године омогућила му је да у јуну постане градоначелник румунске престонице.
12.12.2004. Траиан Басесцу, чија је фотографија била на многим насловним страницама разних часописа, постао је победник другог круга председничких избора.
Био је ватрени пан-Румун и присталицаЕвропске интеграције. Не чекајући да се Румунија придружи Европској унији, 2005. године је смислио план за уједињење земље са Молдавијом. Међутим, лидери Молдавије су били скептични према овом пројекту.
1. јануара 2007. Румунија се придружила Европској унији.
У априлу 2007. године посебна парламентарна комисија открила је чињенице да је шеф румунске државе прекорачио овлашћења која су му дата уставом.
На основу налаза комисије, парламент јеимпичмент најављен председнику. За објаву импичмента бачено је триста тридесет два посланичка и сенатска гласа, иако је за ово било потребно само 235 гласова. Импичмент 108 парламентарних бирача није подржао.
19. маја 2007. године питање председникове оставке стављено је на референдум. Резултати су показали да 75 одсто румунских грађана жели да одржи председника земље на функцији.
У децембру 2009. Траиан Басесцу пласирао се у други круг председничких избора, где је добио 50,33 одсто.
Крајем 2010. године најавио је да би унија са Молдавијом могла да се изврши у наредних двадесет и пет година, али је касније ова изјава дезавуисана.
Током 70. годишњице од почетка применеплана "Барбаросса", румунски председник је изашао у одбрану диктатора Антонесцуа, оправдавајући своје поступке пре седамдесет година. Конкретно, подржао је Антонескуову одлуку да изда наредбу од 22.06.1941, на основу које је приморана река Прут и прекршена граница између Румуније и Совјетског Савеза.
Таква изјава довела је до дипломатског скандала између наше земље и Румуније крајем јуна 2011. године.
Јануар 2012. памтиће румунски народмасовни протести у којима се изражава незадовољство предложеном реформом здравственог система. Пароле демонстраната тражиле су оставку владе и председника.
Резултат ових акција била је оставка владе Е. Боцка.
6. јула 2012, румунски парламент поново је поднео опозив председнику земље. Одлука је донета са 258 посланичких гласова. Сто четрнаест посланика и сенатора од 432 гласало је против.
Председник Сената Црин Антонесцу, који је водио румунску Националну либералну странку, привремено је именован да делује као председник.
Референдум о импичменту одржан је 29. јула 2012. Уочи Траиан Басесцу позвао је Румуне да бојкотују референдум.
Опозив је подржало 87 одсто бирача, али пошто је излазност била мала (само 46 одсто становништва), резултати референдума су поништени.
Након што је румунски Уставни суд прогласио резултате референдума неваљаним, председник Басесцу наставио је са радом.
У лето 2012. Траиан Басесцу у вези с првимКраљ Михаи дао је изјаву „руски лакеј“, за прекид сарадње са Хитлером 1944. године, хапшење Антонескуа и отварање фронта за совјетске трупе. Председник није присуствовао Михаи-овом парламентарном говору на његов рођендан. Са стране краљевске куће, после овог сукоба, често су се чули критички гласови у вези са председниковом политиком.
Председник Басесцу је 2013. године изразио подршку идеји о одржавању референдума о повратку монархије.
Крајем 2013. године објавио је намеру да створи јединствену државу са Молдавијом, која опет није нашла подршку молдавског руководства.
10.05.2014. Румунија је затворила ваздушни простор без икаквог објашњења, што је резултирало тиме да владин авион у којем су били посланици руске Државне Думе предвођени Дмитријем Рогозином није могао да излети из Придњестровља након прославе Дана победе.
21. децембра 2014. године Клаус Јоханис постао је председник Румуније.
