Više od jednog veka misao o budućnosti Evrope nijeostavlja pažnju filozofa, istoričara, političara i jednostavno mislećih ljudi. Unutrašnja orijentacija Rusije prema Zapadu ovim promišljanjima dodaje element uključenosti u problem, jer su evropska kultura i vrednosti dugo ostali standard za rusku ideju. Budućnost istorije Evrope, kao i čitavog sveta, danas postaje diskutabilno polje koje utiče na sve veći broj kultura i političkih pozicija.
Dva klasična filozofska i istorijska dela -N. Ya. Danilevski „Rusija i Evropa“ i O. Špengler „Propadanje Evrope“ prvi put su analizirali puteve evropskog sveta. Utvrdivši cikličnu prirodu razvoja kulture, oba istraživača identifikuju evropski tip kao jedan od vodećih na svetskoj areni 19. veka.
Danilevski, navodeći druge osnove za tipologiju kulture, takođe se drži mišljenja o sporom propadanju evropskog sveta, razvoju novog, ruskog, kulturno-istorijskog tipa.
Pesimističke prognoze za budućnost Evropedanas se nominuje sve više analitičara. Gunar Hajnsen je postao jedan od njih. Njegov rad, Sinovi i svetska dominacija, oslanja se na demografske podatke u istorijskom i savremenom kontekstu. Hajnsen pokazuje da se istorijska previranja dešavaju u oblastima gde mladi čine veliki deo stanovništva (oko 30% i više).
Danas se tako brz rast stanovništva primećuje uarapsko-muslimanskog sveta, a u Evropi je krajnje beznačajna. Situaciju otežava troma želja Evropljana za stvaranjem porodica, istopolni brakovi, opšti pad porodičnih vrednosti.
Priliv migranata sa Bliskog istoka, međuod kojih veliki deo čine velike porodice, nije samo kvantitativno povećanje stanovništva. Ovo je pojava suštinski drugačijeg pogleda na svet, koji je u nekim slučajevima u suprotnosti sa evropskom kulturom. Osnove ovog pogleda na svet:
Ovi i drugi faktori su razlog za nivelisanje evropskog identiteta – nove generacije Evropljana biće manjina na svojim istorijskim zemljama.
Važna tačka u predviđanju štaEvropa će u budućnosti biti prisutna na svetskoj sceni, njena interakcija sa Rusijom ide u prilog. Ako se ruski identitet unutar Rusije doživljava kao blizak evropskom, onda se spolja često doživljava kao nezavisna kultura ili istočna totalitarna država. Budućnost Evrope u većini radova je opisana u potpunoj izolaciji od Rusije – i ekonomski i politički, kulturno. Sporo umiranje Evrope ne znači slične procese u Rusiji.
Politička budućnost Evrope u nekim delimarazmatrana u kontekstu rusko-evropske interakcije. Zajednički hrišćanski koreni, prirodni i ljudski resursi daju osnovu za ovu saradnju.
Na pamet mi padaju gatari i proročanstvaopisujući budućnost Evrope. Vanga i Nostradamus predviđaju klimatske promene, građanske i verske ratove, bolesti koje će zahvatiti Evropu i promeniti njen život. Edgar Kejsi, vidovnjak, piše o prirodnim katastrofama, velikoj seizmičkoj aktivnosti u zapadnoj Evropi, koja će dovesti do značajnih promena u načinu života Evropljana i nateraće ih da se drugačije odnose prema tehnologiji i religiji.
Povezujući predviđanja i istorijske činjenice,analitičari ukazuju na izvesnu sličnost i opravdanost rečenog. Ezoterične verzije takođe potvrđuju duboke transformacije koje čekaju Evropljane u budućnosti.
Bez obzira na predviđanja i tačke gledišta, odbudućnost Evrope zavisiće od istorijskog razvoja i budućnosti drugih kultura i naroda, jer je dugi niz vekova bila odlučujuća u svetskom kulturnom prostoru.