Budućnost Evrope - karakteristike, prognoze i zanimljivosti

Više od jednog veka misao o budućnosti Evrope nijeostavlja pažnju filozofa, istoričara, političara i jednostavno mislećih ljudi. Unutrašnja orijentacija Rusije prema Zapadu ovim promišljanjima dodaje element uključenosti u problem, jer su evropska kultura i vrednosti dugo ostali standard za rusku ideju. Budućnost istorije Evrope, kao i čitavog sveta, danas postaje diskutabilno polje koje utiče na sve veći broj kultura i političkih pozicija.

Filozofski i istorijski pristup

Dva klasična filozofska i istorijska dela -N. Ya. Danilevski „Rusija i Evropa“ i O. Špengler „Propadanje Evrope“ prvi put su analizirali puteve evropskog sveta. Utvrdivši cikličnu prirodu razvoja kulture, oba istraživača identifikuju evropski tip kao jedan od vodećih na svetskoj areni 19. veka.

O.Špengler definiše evropsku kulturu kao prošla skoro ceo ciklus svog postojanja. Pitanja politike i ekonomije nisu vodeća u konceptu filozofa. Kulturu predstavlja kao živu dušu, koja je u evropskom tipu izgubljena do kraja 19. veka. Trebalo bi da je zameni druga vrsta kulture, Špengler je definiše kao rusko-sibirsku.

Danilevski, navodeći druge osnove za tipologiju kulture, takođe se drži mišljenja o sporom propadanju evropskog sveta, razvoju novog, ruskog, kulturno-istorijskog tipa.

Demografija i budućnost

Pesimističke prognoze za budućnost Evropedanas se nominuje sve više analitičara. Gunar Hajnsen je postao jedan od njih. Njegov rad, Sinovi i svetska dominacija, oslanja se na demografske podatke u istorijskom i savremenom kontekstu. Hajnsen pokazuje da se istorijska previranja dešavaju u oblastima gde mladi čine veliki deo stanovništva (oko 30% i više).

Danas se tako brz rast stanovništva primećuje uarapsko-muslimanskog sveta, a u Evropi je krajnje beznačajna. Situaciju otežava troma želja Evropljana za stvaranjem porodica, istopolni brakovi, opšti pad porodičnih vrednosti.

Autor piše o kobnoj grešci Evrope, koja je u2015. omogućila je da se izbeglice presele u evropske zemlje. Migranti i njihovi potomci će na kraju činiti glavnu populaciju Evrope (prema Galup institutu – 950 miliona ljudi 2052. godine), što znači da će doneti svoju religiju i tradiciju.

национални идентитет

Priliv migranata sa Bliskog istoka, međuod kojih veliki deo čine velike porodice, nije samo kvantitativno povećanje stanovništva. Ovo je pojava suštinski drugačijeg pogleda na svet, koji je u nekim slučajevima u suprotnosti sa evropskom kulturom. Osnove ovog pogleda na svet:

1. Islam je religija većine ljudi sa Bliskog istokaIstok, igra vodeću ulogu, pružajući ekspanzivni efekat. Religiozna shvatanja islama, njegova težnja za osvajanjem velikih novih teritorija u vezi sa naglim porastom muslimanskog stanovništva je realnost za koju u većini slučajeva zapadna kultura nije spremna. Alternativna budućnost Evrope u ovom aspektu je zamišljena kao muslimanska.
2. Sledeći stavove tradicionalne kulture.Evropska kultura je sada prepoznata kao inovativna, u kojoj su dominantne uloge tehnologije, političkih mehanizama i ekonomije. Međutim, ljudi sa Bliskog istoka se pridržavaju normi tradicionalnih društava, gde je mesto verskih, etičkih, rodnih uloga vekovima ostalo nepromenjeno. Zahvaljujući upornom fokusu na sopstvene tradicije, takvo društvo je stabilnije i može „ugušiti“ inovacione procese. Drugim rečima, Evropa je samo profitabilna ekonomska i teritorijalna baza muslimanske kulture.
3. Intelektualni nivo.Ogromna većina migranata sa Bliskog istoka ima nizak nivo obrazovanja, što takođe utiče na prirodu njihovog života u Evropi. Tolerancija koja se neguje u Evropljanima potpuno je tuđa pridošlicama. Evropske vrednosti i etički standardi izgledaju im beznačajni i besmisleni. Oni su potisnuti – u početku implicitno, ali u budućnosti sve agresivnije.

Ovi i drugi faktori su razlog za nivelisanje evropskog identiteta – nove generacije Evropljana biće manjina na svojim istorijskim zemljama.

Odnosi sa Rusijom

Važna tačka u predviđanju štaEvropa će u budućnosti biti prisutna na svetskoj sceni, njena interakcija sa Rusijom ide u prilog. Ako se ruski identitet unutar Rusije doživljava kao blizak evropskom, onda se spolja često doživljava kao nezavisna kultura ili istočna totalitarna država. Budućnost Evrope u većini radova je opisana u potpunoj izolaciji od Rusije – i ekonomski i politički, kulturno. Sporo umiranje Evrope ne znači slične procese u Rusiji.

Politička budućnost Evrope u nekim delimarazmatrana u kontekstu rusko-evropske interakcije. Zajednički hrišćanski koreni, prirodni i ljudski resursi daju osnovu za ovu saradnju.

Rusiji je potrebna Evropa kao izvortehnologije i mogućnosti prodaje sirovina. Evropa vidi Rusiju kao pouzdanog snabdevača energentima. Tandem dve ekonomije i, uopšte, kulturno-istorijski putevi, trebalo bi da dovedu do stvaranja novog kulturno-istorijskog tipa. Ovo mišljenje je možda jedno od najoptimističnijih.

Ezoterične verzije

Na pamet mi padaju gatari i proročanstvaopisujući budućnost Evrope. Vanga i Nostradamus predviđaju klimatske promene, građanske i verske ratove, bolesti koje će zahvatiti Evropu i promeniti njen život. Edgar Kejsi, vidovnjak, piše o prirodnim katastrofama, velikoj seizmičkoj aktivnosti u zapadnoj Evropi, koja će dovesti do značajnih promena u načinu života Evropljana i nateraće ih da se drugačije odnose prema tehnologiji i religiji.

Povezujući predviđanja i istorijske činjenice,analitičari ukazuju na izvesnu sličnost i opravdanost rečenog. Ezoterične verzije takođe potvrđuju duboke transformacije koje čekaju Evropljane u budućnosti.

Да резимирамо ...

Poslednjih godina evropski svet je značajnopromenio, uticao na sudbinu mnogih naroda. Povećana je migracija autohtonog stanovništva – Holanđani, Nemci, Francuzi sve više odlaze u SAD, Novi Zeland, Australiju, ustupajući mesto imigrantima sa Bliskog istoka. Udobna i bezbedna Evropa više nije prepoznata kao takva, predosećaj terorističkih napada i drugih kataklizmi izaziva osećaj nesigurnosti i nesigurnosti. Većina istraživača se slaže da je Evropa u stanju tranzicije. Kakav će biti njen ishod umnogome zavisi od političkih, ekonomskih, kulturnih, demografskih osnova.

Bez obzira na predviđanja i tačke gledišta, odbudućnost Evrope zavisiće od istorijskog razvoja i budućnosti drugih kultura i naroda, jer je dugi niz vekova bila odlučujuća u svetskom kulturnom prostoru.