Дрво је невероватно чудо природе.Да се ова биљка није појавила, наш свет никада не би постао онакав какав смо навикли да га видимо. А сам живот не би постојао као такав, јер дрвеће производи кисеоник који је толико неопходан за развој већине организама.
Али колико човек зна о дрвету?Колико је добро проучио његове компоненте, врсте и методе репродукције? Да ли знате зашто многа дрвећа опадају лишће у јесен? А шта збуњује научнике и данас?
Чак ипрвачићи, јер је ово градиво из наставног програма основне школе. Дрво је врста вишегодишње биљке, чија је карактеристична карактеристика присуство дрвенастог дебла. Штавише, током година се само повећава у величини и не умире на крају сваке сезоне.
Дрвеће расте скоро свуда, осимАнтарктик и нека пустињска подручја. Истина је да чак иу најтоплијим крајевима Земље, прекривеним врелим, беживотним песком, можете пронаћи осамљене оазе са бујним палмама и ловорима.
Генерално, ова врста биљке се обично дели на два велика типа: четинарске и широколисне.
Као што можете претпоставити из имена, четинарско дрво- ово је онај који уместо листова има разне врсте игала и крљушти. Живописни примери таквих усева су смрча, бор, чемпрес и јела. Штавише, већина четинарских стабала су зимзелене врсте.
Широколист, напротив, на крајевима гранаимају танке листове. Истовремено, њихов облик, у зависности од специфичне врсте дрвета, веома варира. У већини случајева, само по изгледу можете тачно одредити којој биљци припадају.
Особа их је такође одабраладрвеће које му може донети посебне користи. На пример, постоје плодоносне биљке које се узгајају у баштама да би се са њих убирали. Постоје и вредне врсте, чије је дрво намењено за изградњу кућа, склоништа, прелаза, па чак и бродова.
Дрво је веома сложен механизам.Ни данас научници не могу да разумеју неке од процеса који се дешавају у његовим ћелијама. Посебно су заинтересовани за фотосинтезу, кроз коју се угљен-диоксид претвара у кисеоник. Ово је тако сложен хемијски процес да чак и након разумевања његове природе, хемичари још увек не могу да га репродукују у лабораторији.
Ако говоримо о општој структури дрвета, ондаовде је све много једноставније. Састоји се од четири главна дела: корена, дебла, грана и листова. Штавише, свака од ових компоненти обавља своју, јединствену и незаменљиву функцију.
Као што је раније поменуто, нека дрвећа остају зелена читаву годину, док друга опадају лишће са доласком прве хладноће. Посебно радознали умови постављали су питање: „Зашто то раде?“
Прво, то је механизам самоодржања,развијена током много година еволуције. Ствар је у томе што дрвеће зими, због мраза, постаје веома крхко. Ово посебно важи за мале гране које још нису имале времена да ојачају. Ако лишће не падне, снег ће се таложити на њих, повећавајући њихову тежину. На крају, то ће довести до тога да се гране опусте и ломе.
Други разлог за опадање листова јеуспоравајући све животне процесе у стаблу дрвета. Чини се да иде у хибернацију, која траје до пролећа. Међутим, научници још увек не знају са сигурношћу када је тачно листопадно дрвеће почело да се понаша на овај начин. Што се тиче њихове четинарске „браће“, њима скоро потпуно недостаје сличан механизам спавања.
У закључку, желео бих да напоменем да дрвеће јесуплућа планете. Ако они нестану, онда ће човечанство највероватније умрети заједно са њима. Због тога је толико важно да свако запамти своју улогу у нашим животима.
Желео бих да приметим да у овом тренуткуБрој свих стабала на планети прелази ознаку од 3 трилиона. И сваке године, због крчења шума и урбане експанзије, овај број се смањује за 15 милијарди. Такав тренд, нажалост, не може довести ни до чега доброг. Стога, надајмо се да ће људи у будућности научити да рационалније користе ресурсе планете.
