Стопа рефинансирања Републике Белорусијезанимљив не само за становнике ове земље. Ова тема је интересантна за све заинтересоване за макроекономску политику. Није тајна да је стопа инфлације у братској земљи забрањена. До недавно су сви Белоруси били милионери. Ситуација је слична оној у Русији. Једно време је на новчанице примењено и 6 нула. Дакле, шта одређује стопу рефинансирања у Белорусији? Покушајмо да схватимо.
Стопа рефинансирања је главни показатељ којим се одређује макроекономска ситуација у земљи.
Ситуација са милионерима и милијардерима у земљи већ дуго је забринула све.
Бескорисно је наређивати привреду. Не можете „забранити“ инфлацију административним методама, без обзира на то колико добре намере могу настати. Али шта значи инфлација од 30%? Руси који су живели деведесетих година прошлог века на то су заборавили. Криза 2016. мало ми је освежила памћење. Инфлација од 30% значи да новцем скривеним испод јастука данас, за годину дана, можете купити 1/3 робе мање.
Узмимо за пример продају телевизора. Његова цена је 10 хиљада руских рубаља. Са стопом инфлације од 30%, трошкови овог телевизора ће се повећати бар за овај износ. За годину дана цена ће бити 13 хиљада рубаља. А грађанин има само 10. „под јастуком“ .Следствено томе, сада може да купи телевизор и за годину дана неће имати довољно 3 хиљаде рубаља. на истом моделу.
У ствари, многи услови утичу на цену: фактори производње, биланс понуде и потражње итд. Али инфлација је један од главних разлога за одређивање цена. Стопа рефинансирања у Белорусији (и не само у њој) директно зависи од тога.
Забрана повећања номиналне вредности новчаницаствара ситуацију да је становништво принуђено да са торбама уместо новчаника одлази у продавницу. Замислите да је цена фрижидера неколико милиона, а максимални рачун 100 рубаља.
Наравно, нема бољег подстицаја за прелазак на е-трговину, али људи средњих и старијих година су сумњичави према томе. Ситуација се морала променити.
1. јула 2016. догодио се догађај који се предвиђао неколико година. Деноминација се догодила. Једноставно речено, нуле су прецртане на рачунима.
Али деноминација је названа „чудном“. Белоруска рубља је одједном изгубила 4 нуле. Уместо милион, постало је 100 рубаља, уместо хиљаду - 10 копејки.
Два су разлога за ову деноминацију:
Било како било, али након „сечења нула“ ситуација се мало променила.
Ako na inflaciju i makroekonomsku situaciju u Ruskoj Federaciji snažno utiču cene ugljovodonika (to su potvrdili događaji poslednjih godina), u Belorusiji oni zavise od situacije u Rusiji.
Hajde da objasnimo na konkretnom primeru.Gotovo celokupna privreda bratske republike zasniva se na trgovinskim odnosima sa Rusijom. I evo paradoksalne situacije. Belorusija prodaje ugljovodonike Rusiji za stotine milijardi dolara. Neki građani Ruske Federacije će verovatno biti ogorčeni, kažu, kako to? Ovo ne može biti!
Ali prerada nafte u benzin je jeftinija u bratskoj republici. To je zbog sledećih faktora:
Odnosno, situacija je takva da je jeftinije transportovati naftu iz Rusije u Belorusiju radi prerade u benzin nego u Rusiji.
Ako se makroekonomska situacija u Ruskoj Federaciji pogorša, onda to utiče i na Belorusiju.
Vlasti bratske republike već su izjavile da devalvacija u Rusiji neće ni na koji način uticati na Belorusiju. Ali stručnjaci primećuju da današnja denominacija upravo ukazuje na pogoršanje situacije.
Psihološki, rast cena se oseća manje primetno. Uporedite rast od 1.000 rubalja ili 10 kopejki. Slično se dogodilo i u Ruskoj Federaciji krajem 90-ih. ranih 2000-ih.
Od 1. jula izvozne carine na naftu inaftni derivati, sirova nafta, direktni benzin, komercijalni benzini. Odakle Belorusiji? Tako je, preprodaja i prerada sirovina iz Rusije. Inače, bratska zemlja je zvanično dobila dozvolu za preprodaju ruske sirove nafte drugim zemljama.
Ekonomija Belorusije je pre zasnovana na tome,nego BelAZ, MTZ i krompir. Da budemo pošteni, recimo da se većina ove robe prodaje i u Rusiji. Dakle, pogoršanje ekonomske situacije u Ruskoj Federaciji ne može a da ne utiče na Belorusiju.
Iz poslednjih govora predsednika Lukašenkavidi se da poljoprivredne proizvode „dobrog suseda” u Rusiji najmanje žele da vide. Podižu se razne administrativne barijere. Devalvacija ruske rublje dva puta je teško pogodila belorusku ekonomiju. Cena poljoprivrednih proizvoda u Ruskoj Federaciji je prepolovljena (realno, a ne nominalno), što je učinilo da beloruska roba više nije prihvatljiva kao ranije. Proizvođači iz Belorusije moraju da smanje troškove, što smanjuje budžet zemlje.
Gubitak prihoda stvara deficit.Izmirivanje društvenih obaveza „tera” da se novac štampa. A to ubrzava inflaciju, od koje, pak, zavisi stopa refinansiranja valute u Belorusiji. Jasan princip domino.
Na pogoršanje ekonomske situacije ukazuju i sledeće činjenice koje su se desile nakon 1. juna 2016. godine:
Takve mere, kako kažu, nisu od dobrog života. Belorusija je jedna od retkih zemalja koja se trudi da ne pooštrava fiskalnu politiku i da ne povećava poreze i naknade.
U Belorusiji, denominacija od 1. jula 2016. nije prva u novijoj istoriji nezavisnosti:
Takve mere ukazuju da vlasti ne mogu da se bore protiv inflacije u zemlji. A od toga direktno zavisi stopa refinansiranja, koja, podsetimo, danas iznosi 20%.
