Егзистенцијализам је посебна врста хуманизма

Филозофија егзистенцијализма постала је једна од најважнијихпознати, светли и ауторитативни трендови нашег доба. Заснован је на антисцијентизму, што јасно говори да рационална филозофија није у стању да одговори на многа питања, већ је једноставно зашла у ћорсокак, па је дошло време да померите свој поглед на особу, њене проблеме и свакодневни живот.

Ова струја је настала 20-их година КСКСвекова у Немачкој. Непосредно након Првог светског рата, друштво се пробудило и другачије погледало на постојање човека, његове проблеме. Постоје два подручја: религијски егзистенцијализам и атеистички. Ова филозофија се супротстављала рационалним теоријама, где се разматрао само одређени људски субјект. Егзистенцијализам је подразумевао борбу за личност.

Филозофска струја готово истовременопореклом из Немачке, Француске и Русије, то потврђују научна дела филозофа ових земаља. Али откривачи су били Немци, а француски егзистенцијализам се развио на основу дела Хајдегера и Јасперса. Идеолошки извори, тумачења и тумачења усвојени су у Немачкој. У Француској су биле заступљене две струје одједном: верска и атеистичка. Прву су представљале Габриелле Марцел, а другу Цамус и Сартре.

„Егзистенцијализам је хуманизам“ - познаттеза француског филозофа Сартреа због које се питате да ли је то заиста тако. Ако су представници верског покрета покушавали да пронађу изгубљену везу са Богом, да старе догме гурну у нове оквире, онда су атеисти пре свега сматрали аутономну личност осим културних и друштвених структура. Атеистички тренд покушао је да се супротстави деструктивним тенденцијама патосом усамљене особе и хуманизмом.

1946. године Сартрова књига је први пут објављена„Егзистенцијализам је хуманизам“. Прошло је много година, али је више пута прештампавано, јер у приступачном облику износи темеље ове филозофије и гледишта самог аутора. Сама идеја егзистенцијализма је да је човек веома усамљен и на тој основи се развијају различити страхови који отварају стварно биће. Испада да особа постоји само да би била на овом свету.

У свом раду, Сартре је покушао да одговори на питање,егзистенцијализам је хуманизам или нешто треће и разговарали смо о томе како можете повезати ове две струје. Петрарка, Данте, Боццаццио сматрају се изванредним представницима хуманизма. Рекли су да је антропоцентризам који произилази из људске свести, а који самог човека претпоставља као вредност, хуманизам. Једини изузетак је онај који људе потчињава надљудским силама и отуђује од себе.

Егзистенцијализам је хуманизам, али посебан.Овде главну улогу игра не сама особа, већ нешто што се трансцендентује у свету око себе, покушава да постигне одређене циљеве и висине, стално у покрету и у потрази за најбољим. Егзистенцијализам се заснива на истим основама као и хуманизам, али овај тренд је ближи томе да будемо личност. Овде је главно постићи највише могућности. Свака особа има нешто вредно, виши циљ који се мора постићи. Стога се са сигурношћу може рећи да је егзистенцијализам и даље хуманизам.