У нашој земљи постоји дуго временапрелазак на зимско рачунање времена многи су доживљавали само као прилику да одспавају још један сат ујутру. Наравно, док се тело не навикне. Мало тежи за оне који воле да спавају био је обрнути прелазак на летње рачунање времена. Међутим, такав привремени помак многе дуго узнемирује, а код особа са ослабљеним имунолошким системом ризик од болести се у потпуности повећава. Са сваком годином потребно је све више дана да се навикнемо на нови режим. Последњих година све чешће се могло чути да прилагођавање на ново време два пута годишње није лако. А ако сељанин живи у већој хармонији са биолошким сатом, онда се службеник градске канцеларије, после сваког пребацивања стрелице, више од недељу дана жали на слабост и погоршање здравља (много сати летова са сменом од неколико пута). чини се да се зоне не рачунају). Покушајмо да схватимо да ли су такве жалбе оправдане, када и зашто је укинут прелазак на зимско рачунање времена и да ли ће поново бити враћено.
Идеје како да "преварите" природу и још много тогаефикасно коришћење дневног времена постојало је у старом Риму. Бенџамин Френклин је такође предложио уштеду времена и свећа. Према званичној верзији, Немци су током Првог светског рата почели да пребацују сатове на летње рачунање времена и назад, што је било због жеље да се продужи дневни боравак за борбена дејства. Већ у мирнодопско време слично искуство су усвојиле и друге европске земље; у Сједињеним Државама је такав покушај учињен само једном у тим годинама, али је касније Америка прешла на сличну праксу. Пролећно померање времена за сат времена било је фиксирано посебном уредбом у Совјетском Савезу и трајало је до 1930. Затим је извршен обрнути прелазак на зимско рачунање времена, а до 1981. стрелице више нису превођене.
Да ли је таква промена временских зона корисна?Упркос свим уверавањима енергетских инжењера о његовој сврсисходности, недавно се проучава утицај такве промене на здравље људи и могући економски губици због погоршања благостања људи. Немачки сељаци су се пре скоро 100 година противили „игарама” са биолошким сатом, што је директно утицало на жетву и здравље стоке. Већ тада, и без истраживања, било је јасно да је тешко преварити природу без губитка.
Када је 2011извршено је укидање преласка на зимско рачунање времена, почело се говорити о томе да је биолошки „исправније“ оно, а не летње рачунање времена. Одједном, противници свих врста померања стрела осетили су разлику. По многима, коначна промена на зимско рачунање времена допринела би бољем благостању у јесен. Спроведено је статистичко истраживање које је показало да се око трећине руске популације залаже за повратак на астрономско, односно зимско рачунање времена, а постоји чак и одговарајући рачун. Оваквој иницијативи замера још трећина испитаника, исто толико оних који се нису определили за мишљење.
Прати Русију за стално летње рачунање временапрошле су и неке суседне државе, посебно Белорусија и Украјина. Многи суседи у ЗНД и балтичким земљама уопште не преводе стрелице. У већини европских земаља очувана је традиција мењања сатова. Постепено, навикавамо се на чињеницу да је временска разлика са другим државама сада недоследна. Ипак, посебно треба да будете опрезни ако планирате да путујете у иностранство, јер промена времена на зимско рачунање времена у другим земљама може променити уобичајену разлику у временским зонама.
Како год, упркос свим причамаповратак на зимско рачунање времена се не очекује у блиској будућности. Влада Руске Федерације не искључује такву могућност, али од јесени 2012. године нису планиране никакве промене и питање остаје отворено.
