Пад астероида: Антарктик, Мексико ...

Пад астероида на Земљу је катаклизмаглобалном нивоу. Одувек је доводило до промена у клими наше планете, због чега је огроман број врста живих организама одумро. Према једној од најпоузданијих хипотеза, пад астероида изазвао је масовно пермско изумирање пре око двеста педесет милиона година. Изумирање Перма, иако широј јавности није било добро познато, било је далеко трагичније од чувеног изумирања диносауруса пре седамдесет милиона година.

У првом случају је изумрло до 96% морских врста.организми (и биљке и животиње). На копну није било много боље: умрло је седамдесет посто копнених врста кичмењака и осамдесет и три посто врста инсеката. Такво масовно изумирање инсеката у природи више није било, јер су ови чланконошци изузетно лако прилагодљиви променама у окружењу.

Друга катастрофа била је знатно мањадеструктивне, мада се тада догодила и замена биолошке доминације, што је довело до појаве и развоја сисара. Хипотеза број један је такође пад астероида. У првом случају научници указују на кратер Вилкес Ланд на Антарктику, који је, по њиховом мишљењу, настао падом овог астероида, у другом - на кратер Цхицкулуб у Мексику.

Кратер Вилкес Ланд пречника је пет стотина километара. Потпуно је скривен испод ледене шкољке Антарктика, па га је и даље немогуће проучавати.

Али 2009. године је одржанрадарском студијом, а испоставило се да има облик карактеристичан за ударне кратере настале на месту удара астероида или великог метеорита. Кратер Цхицкулуб је много мањи и има пречник сто осамдесет километара. Односно, размере изумирања копнених организама директно зависе од величине палог астероида.

Астрономи се не слажу око тога да ликоји је ударни удар пад астероида, а који метеорит, комета или нешто друго. Истраживачи неба ни на који начин не могу утврдити која небеска тела треба приписати астероидима, а која метеоритима, па чак и планетама. Пре седам година, стручњаци су одлучили да издвоје нову класу небеских тела. У њему је забележено неколико великих астероида и Плутона, деградираних из реда правих планета. Одлучили су да разред назову „патуљасте планете“. Иновација није општеприхваћена јер многи астрономи оспоравају прикладност нове класификације.

Догађај средином фебруарапотресао Русију, а посебно Урал. Метеорит који је пао у околини Чељабинска, стручњаци НАСА сматрају највећим који је човечанство приметило после Тунгуске.

У сећању људи то је метеорит који је изазваонајвише разарања и повреда. Иако се распао пре него што је стигао до Земље, успео је да направи много проблема, уништивши чак и радионицу једне од фабрика у Чељабинску. У штампи је било извештаја да је овај метеорит претеча астероида који ће летети у близини Земље и постоји могућност да падне у гравитационо поље наше планете.

Занимљиво је да метеорити на Уралу постајунешто скоро познато, сопствени, рођаци. Релативно мала област Чељабинск (мање од деведесет хиљада квадратних километара) током последњих седамдесет и пет година по трећи пут је постала центар привлачења гостију из свемира. 1941. и 1949. године у граду Катав-Ивановск и селу Кунасхак, смештеном на северу региона, пали су и метеорити, мада много мањи. Сва три места пада могу се повезати готово правом линијом дугом највише двеста педесет километара. Таква концентрација метеорита на ограниченом подручју у тако кратком временском периоду није пронађена нигде другде у свету. Па, само нека врста мистике!

Инцидент на Уралу показао је да смо беспомоћни против бомбардовања из свемира. Русија је започела развој десетогодишњег програма одбране од свемирских претњи.