Локални рат у Авганистану није мимоишаои совјетске државе. Више од 500 хиљада војника учествовало је у оружаном сукобу. У жестоким борбама погинуло је око 14 хиљада војника, 35 хиљада војника је тешко рањено или инвалидно. 300 људи је нестало.
Авганистанац је особа која је активно учествовалаборбама у Авганистану. Међутим, до данас није утврђено да ли је рат на територији државе био сврсисходан за совјетску војску. Оружани сукоб је утиснут у многе совјетске породице, а манифестације рата су забележене до данас. Догађаје тих далеких дана памти сваки Авганистанац. Ово је озбиљан ментални поремећај, који је добио медицински назив "авганистански синдром".
Цена авганистанског рата за СССР је превисока.Ако проучавате незваничне изворе информација, онда је 3 милиона совјетских војника служило у Авганистану током 10 година сукоба. Од тога је више од 180 хиљада људи тешко повређено, више од 50 хиљада је умрло, стотине хиљада војника заражено је неизлечивим болестима - хепатитисом, тифусном грозницом и другим.
Главна ствар коју треба запамтити је да совјетске трупе нисуокупирао Авганистан, а на територију државе ушао на позив власти. Одлука о учешћу у оружаном сукобу била је тешка и дуготрајна. Ипак, кључну улогу одиграла је погоршана геополитичка ситуација на блискоисточном фронту. Совјетска влада је 12. децембра 1979. одлучила да пошаље трупе у Авганистан.
Оружани сукоб је створен вештачки,и ту је јасан траг интервенције Сједињених Америчких Држава, иако ова чињеница до данас није потврђена, упркос присуству посредних доказа. Тако је Збигњев Бжежински, познати амерички политиколог, у свом интервјуу рекао: „Америчке власти нису гурале СССР да крене на ратни пут у Авганистану, већ су створени сви услови да се то догоди.
Ствар је у томе да Авганистан јестецентрална геополитичка карика, за чије „старанство” постоје непремостиви спорови и конфронтације. Сталне побуне побуњеника које су се дешавале у непосредној близини совјетских граница нису могле остати без одговора. Губитак Авганистана за СССР могао би да постане одредница губитка некадашњег светског утицаја.
Ови разлози су постали основа заулазак совјетских трупа као мировних снага у Авганистан. Ни један Авганистанац то не може заборавити. Био је то непотребан рат који су покренуле спољне силе.
За рехабилитацију постоје бројнибенефиције за Авганистанце и друге војнике интернационалисте који делују на руској територији. Цео спектар бенефиција је наведен у Савезном закону "О ветеранима", који је ступио на снагу 12. јануара 1995. године.
Сећање на погинуле војнике у Авганистану дозвољавасачувати плакете. Скоро сваки град има споменик Авганистанцима. У Волгограду је подигнут споменик на коме су приказана три ратника који држе звоно у руци. А у Јекатеринбургу је подигнут споменик „Црни лале“. Скулптуру представља авганистански ратник који сагиње главу у знак жалости за својим палим друговима и држи митраљез у рукама. Камене стеле реконструишу латице лала, које су биле основа имена. Сваке године се на таквим незаборавним местима широм Русије одржавају митинзи посвећени сећању на војнике који су учествовали у крвавом рату у Авганистану.
