"Москва је срце Русије, Кремљ је срце Москве",- каже изрека. Па, Москва је започела Кремљ, Русија - Москвом, тачније, обједињавањем земаља око малог московског наслеђа, које је принц Александар Јарославич доделио, умирући, свом двогодишњем сину Данијелу 1263. године.
Чак је и Вјатичи изградио село (детинет) нависоко брдо окружено рекама са три стране, а потом окружено земљаним бедемима и додатно ископаним јарцима. Таква је била прва примитивна одбрамбена структура. Под Иваном Даниловичем Калитом, Кремљ је изграђен од храстових трупаца. Дмитриј Иванович Донскиј изградио је Кремљ од белог камена, из каменолома смештених релативно близу Москве. А само Иван ИИИ, који је бацио татарско јармо, саградио је Кремљ какав сада знамо.
Друга супруга Великог московског принца била јеВизантијска принцеза која је одрасла у Италији. Знала је шта су велики мајстори италијански грађевинари и архитекти, па је зато, како би ојачала моћ Москве, како би свима показала своју величину, започела изградња новог Кремља од стране Италијана, кога су људи називали "блато". До 1515. године зидали су се опечни зидови и двадесет кула Кремља, међу којима је била и кула Троитскаиа.
Скоро свака кула је јединствена и има својуиме. Можете пронаћи занимљиве чињенице о скоро свакој од њих. Торањ Константин-Еленински налази се на месту одакле је кнез Дмитриј Иванович путовао до Куликовог поља. Царски торањ није ни кула, већ елегантна кула. Из ње је, како легенда каже, Иван ИВ гледао шта се ради на Црвеном тргу. Врата Спаске куле сматрана су светим, јер је изнад њих саграђена икона Светог Спаситеља. Кроз њих је било немогуће јахати на коњу, било је потребно демонтирати и сигурно скинути капу с главе. Постоји легенда о Наполеону. Када је ушао у Москву преко заробљених Спаских капија, дувао је ветар, а накривљени шешир одлетео му је с главе. Коначно, ту је и кула Троитскаиа, што ће бити засебна прича. Кутафиа кула уз њега.
Многе генерације људи су старе скоро пет стотина годинасрећан што га је 1495. саградио милански архитекта Алојзиј, кога су Мусковци прозвали Алевиз Нови или Алевиз Фриазин, висок осамдесет метара (са звездом), највиша кула Кремља - Троитскаиа. У ствари, његова висина је неуједначена. Са стране Кремља његова висина без звезде износи нешто више од 65 м, а са звездом скоро 70 м, а када се посматра из Александрове баште, висина Тројице куле износи нешто више од 76 м.
Тројни торањ повезује мост, који је биопреко реке, са кулом Кутафиа. Капије Тринити-торња су друге најважније након Спаског. Једном кроз њих пут је ишао до палата патријарха, краљица и принцеза. Сада је то главна капија за посетиоце који улазе у Кремљ. Насупрот је станица метроа Александровски Сад и Манеге. А унутар Кремља излетник одмах види Кремљску палату, саграђену 1961. године. На кули је име промењено пет пута. И тек од 1658. године то је кула - Троитскаиа. Изнад њене капије била је икона. Али после 17. године изгубила се. Сада су сатови на овом месту. Али са стране Кремља сачувано је празно место кућишта икона.
Државни грб Русије, бакар позлаћендвоглави орао, окруњен је кулом до 1935. године. Ови орлови мењају се једном у сваких стотину година. Али на Тритијској кули је била најстарија, замена није извршена од 1870. године. Демонтажа је обављена тачно на врху куле. Орао је замењен позлаћеном полу-драгоценом звездом. Али 1937. године, избледеле Кремљине звезде замењене су за звезде од рубинског стакла. Звезда на Тринити кули је сложена техничка грађевина која тежи око тону.
Друга свечаност Тринастог торња кроз коју излетници иду у Кремљ, једнако је елегантна и атрактивна као и првих година изградње.