Владимир Соловјов је највећи Русфилозоф 19. и 20. века. У чему је његова посебност? Соловјов је добио одлично образовање, био је добро упућен у многе области, успео је да успешно синтетизује знања из различитих индустрија и комбинује их у један концепт. Његови списи су имали огроман утицај на филозофију тог времена. Његово главно достигнуће је стварање идеје о јединству бића, која је такође релевантна у нашем савременом свету. Размотримо ово питање детаљније.
Соловјевљева филозофија јединства састоји се одмноги важни постулати. Покушајмо да формулишемо главне. У концепту Соловјова два супротна пола као да су повезана. Филозоф пише о таквом концепту као апсолутном бићу. Шта је то? Апсолутно биће постоји у две равни. То је све и ништа у исто време. Апсолутно биће је лишено свих облика, не може бити ништа. Истовремено, ова дефиниција укључује све што постоји. Не постоји ништа што би било изван апсолутног постојања. То јест, ништа што јесте је све.
Први стуб је слободан од материјалних облика, тјпостоји само у облику нечега што још није изражено, то је потенцијал, идеја. Он „живи“ изнад свега постојања. Други пол се, напротив, појављује пред нама у свој својој разноликости облика. Апсолут се може дефинисати као јединство. Већ постоји. Цео свет, међутим, само постаје јединство. Ова два пола су нераскидиво повезана.
Соловјевљева филозофија јединства поставља тезу ода се апсолут не може замислити без директног испољавања у материјалном свету. То јест, ова два пола се генеришу и глатко се преливају један у други. Све-Једно, које тек постаје, може се назвати душом света, његовим главним божанским елементом.
Бог, према Соловјеву, има двојно јединство. Зато постоји нешто што је свето тројство.
Соловјевљева филозофија јединства уништава идеју остварање света. Према великом мислиоцу, Бог, у принципу, не може постојати без човечанства, јер су они нераскидиво повезани, то је практично једна целина, подељена на два пола.
Поред тога, вреди истаћи Соловјевљеву тезу дада је индивидуалност корен свих светских проблема. Зашто је филозоф донео такав закључак? Мора се запамтити да је Владимир Соловјов веровао да је човечанство, могло би се рећи, један организам. Тријумф индивидуалности одбија појединце једне од других. Егоизам омета пуну имплементацију идеје јединства свих ствари, као идеала света.
Овде можемо повући аналогију са идејама другогвелики мислилац Шопенхауер. Соловјевљева филозофија јединства негира индивидуалност, изолованост појединца. Шопенхауер је исти проблем назвао самопотврђивањем, које тера људе да се супротставе читавом човечанству. Руски мислилац излаз види у томе да свако настоји да се ослободи тешких окова изолације и индивидуације.
Оно што „каже“ филозофија јединства ВладимираСоловјев о бесмртности душе? Овде његове идеје опет у довољној мери противрече хришћанским догмама. Филозоф је негирао идеју о бесмртности индивидуалне душе појединца. Писао је о вечном човеку као о универзалној индивидуалности, која је једна међу свим људима, а не изолована. Овде можемо истаћи још једну занимљиву тачку. Филозофија јединства искључује значај једне личности. Штавише, према таквом систему, одвојена личност је само апстракција. Међутим, Владимир Соловјов препознаје човечанство у његовом тоталном јединству као једну стварну стварност која само може бити.
