Чиле је државасмештен у југозападном делу Јужне Америке. Дужина земље од севера до југа је око 4 хиљаде километара, док је највећа ширина око 200 километара. Једна од занимљивих карактеристика повезаних са бројем становника Чилеа: становништво земље карактерише најмањи пораст територије америчког континента.
Демографске студије то показујутоком колонијалног периода, према различитим изворима, у земљу је стигло од 50 до 75 хиљада Европљана. Огромна већина њих били су Баски и Шпанци. Средином деветнаестог века овде се искрцало око 20 хиљада Немаца. У двадесетом веку више од 100 000 европских имиграната у Чиле. Становништво земље током колонизације повећало се за 250 хиљада странаца. То је знатно мање у поређењу са сличним показатељима суседних јужноамеричких држава. Стога, сада постоје сви разлози за тврдњу да је локални етнос претежно резултат мешавине староседелаца и шпанских насељеника.
Ако говоримо о националном саставу, онда је он прихваћенсматрају да се становништво Чилеа састоји од три главне групе. Први од њих су староседелачки народи. Они чине око 7% од укупног броја становника који живе у држави. Овде су најпознатији староседеоци Араучани, којих има преко милион. Остали народи нису толико бројни. Штавише, неки од њих су пред изумирањем.
Друга етничка група је хиспанскаЧилеанци, који су потомци првих колонијалиста у земљи. Њихово мешање са аутохтоним становништвом довело је до чињенице да они тренутно чине око 92% становништва земље.
Трећа група представља европскудосељеници. Као што је горе поменуто, већина њих су били Шпанци и Баскијци. Почетком двадесетог века у Чиле су се доселили и бројни досељеници из Британије, Француске, Немачке, Италије и Хрватске. Од данас дијаспора сваке од ових земаља броји око пола милиона људи.
Немогуће је не споменути становнике Ускршњег острва,у власништву Чилеа. Углавном их представљају Полинежани. Поред тога, на територији државе живе прилично утицајне заједнице Швајцараца, Јевреја, Холанђана и Грка.
Становништво Чилеа, чији је број одданас је то нешто више од 17 милиона људи, обичај је да се поделе у три старосне категорије. Млади чине око четвртине становника земље, док старији чине само 8%. Просечни животни век жена је 80 година, док мушкараца 73,3 године. Као што је горе напоменуто, државу карактерише врло низак просечни годишњи пораст броја становника, који од осамдесетих година двадесетог века није порастао изнад 1,7%. У исто време, не може се не споменути значајан пад нивоа смртности одојчади последњих година.
Прилично неравномерна расподела становника јејош једна одлика Чилеа. Становништво земље концентрисано је углавном у централним регионима државе. У њима живи око 67% људи. Ако просечна густина насељености у земљи износи 22 људи по квадратном километру, онда у њеном главном граду Сантијагу достиже 355 грађана. Ово је највиша цифра за Чиле. У северним регионима у просеку има до три особе на квадратни километар, ау јужним - не више од једног. Абориџини живе углавном на југу. У исто време, не може се не приметити тенденција ка постепеном пресељавању Индијанаца у урбана подручја.
Званични језик у земљи је шпански.То није изненађујуће, јер је порекло већине Чилеанаца. Домородачко становништво Чилеа могло је у великој мери да сачува мноштво дијалеката својих предака. У исто време, шпански се користи за наставу у школама, као и за већину Абориџина да комуницирају једни с другима.
Већина мештана су католици.Они чине око 70% свих чилеанских верника. Око 15% локалног становништва идентификује се са разним протестантским покретима (обично пентекосталцима). Индијанци углавном остају верни традицији, стога се баве сопственим религијама. Треба напоменути да Римокатоличка црква игра важну улогу не само у друштвеном, већ и у политичком животу земље. Конкретно, она је активно укључена у спровођење различитих реформи на територији државе.
Генерално, држава се сматра једном од највишеурбанизована широм Јужне Америке. Урбана популација Чилеа чини око 86% становника земље, од чега је значајан део концентрисан у две централне регије као што су Сантиаго и Валпараисо. Највећи градови у земљи основани су у колонијално доба, па стога етнички састав њихових становника не чуди. Углавном су потомци шпанских освајача и локалних староседелаца. Сеоско становништво земље углавном живи у одмаралиштима и малим селима.
Главна занимања чилеанског становништва сууслуге, индустрија и пољопривреда. Свака од ових индустрија чини 63, 23, односно 40 процената, од укупног броја радно способних грађана. Што се тиче стопе незапослености у држави, она износи око 8,5%.
