Ponekad kada ste suočeni sa izborom ili vipotrebno je doneti neku veoma važnu odluku, ili ne možete da odgonetnete sopstvena osećanja, odnos prema ovoj ili onoj pojavi, mudre misli velikih ljudi mogu vam priskočiti u pomoć. Međutim, to ne znači da se slepo pridržavate ovih saveta, koje možete izvući iz ovih izjava.
Proučavajući izreke koje su nekada izgovaralio nečemu pisci, filozofi, mudraci, lakše je razumeti sebe i sistematizovati misli. Možda mi se ista misao već gnezdila u glavi, ali je nije bilo moguće u potpunosti shvatiti. Veliki francuski filozof Mišel Montenj, koji je svetu poznat i kao autor zbirke aforizama, rekao je da „naučnik možete postati zahvaljujući učenosti drugih, ali mudar – samo svojom mudrošću“. Kako treba razumeti ove mudre misli? Verovatno je ovde reč o tome da nastavnik može preneti svoje iskustvo učenicima, koji su, zauzvrat, u stanju da asimiluju ovaj materijal i postanu obrazovaniji. Ipak, samo oni koji imaju sopstvenu mudrost moći će pravilno da koriste stečeno znanje. Dakle, u našem slučaju: misli i izjave velikih ljudi mogu da nateraju čoveka na neku ideju, ali kako to iskoristiti, samo svest, sposobnost da se pravilno analizira i sposobnost donošenja ispravnih odluka mogu reći.
U principu, ova dva koncepta su za nas identična.Međutim, među njima postoje neke razlike. o čemu se radi? Prvo, aforizam je originalna kompletna misao, izgovorena ili napisana u pamtljivoj i sažetoj (sažetoj) tekstualnoj formi, koju drugi ljudi vole često da koriste kako bi svoj govor učinili svetlijim i sadržajnijim.
Mudre misli velikih ljudi ne moraju nužno imatiкратка форма. Ponekad se sastoje i od nekoliko rečenica, od kojih se svaka ne može koristiti posebno. Svako ko želi da ih koristi moći će da ih prepriča svojim rečima, naravno, bez iskrivljavanja suštine misli.
U slučaju aforizama, ovo je neprihvatljivo, poštoizgovaramo ih kao citate, trudeći se da ih što tačnije reprodukujemo, bliže rečima autora. Mudre misli sadržane u aforizmima ponekad je teško razumeti prvi put. Oni pružaju hranu za razmišljanje. Postoje trenuci kada mnogi razumeju isti aforizam na svoj način. Čak postaje i izvor kontroverzi.
Isto se može reći i za mudre misli.Uzgred, ne slažu se svi sa njima, izražavajući radikalno suprotno mišljenje. Ali, kako kažu, u sporu se rađa istina, pa makar to bila i svađa sa samim sobom.
Jednom rečju, misli i aforizmi velikih ljudi mogu i ne moraju biti prihvaćeni od strane drugih, ali vas navode na razmišljanje o nečemu što mnogi nisu ni slutili.
Ove izreke svakako obogaćuju našesvesti, ponekad uliva poverenje, može da ublaži osećaj usamljenosti, podstakne svesno delovanje itd. Mudre misli velikih ljudi su iskustvo najboljih sinova čovečanstva. Ako ih upoznamo, možemo izbeći greške. Kako kažu, možemo učiti na tuđim greškama i dostignućima.
Aforizmi otvaraju oči mnogimapitanja koja izazivaju sumnje, a takođe oslobađaju neke od iluzija. Inače, veliki Stanislavski je pisao da su misli prvobitno bile osećanja. Stoga, kada čitamo misli i izreke velikih ljudi, mi pre svega upoznajemo njihova osećanja, a ovo, verujte, mnogo vredi. Inače, Herodot je govorio o prednostima takvog zanimanja. Prema njegovim rečima, „čovječanstvo ima divne izreke iz kojih drugi treba da uče“.
Harun Agacarski piše o njima sledeće:"Aforizmi su fasetirani dijamanti mudrosti." Misao sadržana u kontekstu aforizma svoj najveći efekat postiže upravo kada je lakonska i sastoji se od svega nekoliko reči i ne više od dve-tri rečenice. Ovo je prefinjenost svake od mudrih izreka. Ona je oznaka, duboka, istovremeno javno dostupna. Gotovo je nemoguće ne razumeti značenje sadržano u dve ili tri fraze.
Nedavno je bio generalfascinacija ovim mudrim izrekama. Mnogi ne štede svoje vreme i u stalnoj su potrazi. Danas se misli i citati velikih ljudi mogu naći na raznim specijalizovanim sajtovima. Zašto im treba moderna pragmatična osoba? Ali za šta: da bi ih dalje koristio kao svoj status na društvenoj mreži. Neki, objavljujući ove izjave, pokušavaju da dođu do nekoga, nagoveste nešto ili pomoću njih izraze stanje svoje duše u datom trenutku. Kao rezultat toga, neki moderni „filozofi“ su počeli da izmišljaju sopstvene aforizme koji su više u skladu sa trenutnom stvarnošću. Često imaju notu sarkazma, suptilnog i ponekad vulgarnog humora. Mladi, naravno, vole ove nove aforizme. Ipak, ako pažljivo proučavate mudre misli velikih ljudi, među njima će se sigurno naći hladne izreke.
Razmišljajući o etimologiji nedavno nastalih uleksikona savremenog ruskog reči "kul", možete pronaći njegovu sličnost sa rečju "kaustičan". Naravno, u savremenom kontekstu se razlikuju jedni od drugih, iako imaju zajednički koren. Reč "kul" u svom značenju više naginje epitetu "smešno", dok "zajedljivo" sadrži nešto sarkazma.
Dakle, koje su mudre misli velikih ljudi?Smešne fraze, koje su kasnije postale aforizmi, bile su karakteristična karakteristika jedne od najživopisnijih ruskih glumica - Faine Ranevske. Možda ih je ova šokantna žena nenamerno izgovorila, ali čitajući ih danas, teško je poverovati. Dalje u članku, predstavljamo vašoj pažnji neke posebno nezaboravne izjave.
Pamtili su je mnogi zahvaljujući njojneobičan izgled (iako je bila daleko od lepote), kao i profesionalna igra. Inače, uvek ju je nerviralo pitanje koje uloge igra. Na to je glumica odgovorila da možete da igrate poker ili bilijar, ali ona živi na sceni.
Među sovjetskom vojskom istakla se Faina Ranevskajaglumice upravo zbog svog živopisnog imidža, glumačkog talenta, originalnog i svojstvenog samo njenom tembru glasa i posebnom načinu izražavanja. Volela je i cenila život.
Jedna od najpoznatijih izreka Ranevske,koji je postao aforizam je misao u kojoj se otkriva njen odnos prema životu. Faina kaže da je naš život veoma kratak, pa ga ne treba trošiti na pohlepne muškarce, neraspoložene i uskraćivati sebi zadovoljstvo odlaskom na dijetu.
Glumica je takođe rekla da je sve to prijatno unaš život – ili nemoralan, ili štetan, ili doprinosi gojaznosti. Pored toga, aforizmi Faine Ranevske, kao i mnoge mudre misli velikih ljudi, sadrže veliki udeo sarkazma i kritike. Uz njihovu pomoć ona kao da želi da razotkrije neke od poroka koji vladaju u društvu. Na primer, glumica je napisala o budalama: „Samo želim da priđem nekim ljudima i pitam da li je teško živeti bez mozga. O zavisti je rekla: „Jedini neoprostivi greh prema drugima je uspeh.
Ranevskaja takođe ima mnogo aforizama o ženama i muškarcima i njihovim odnosima, ali neki od njih sadrže vulgarnosti, pa ćemo se uzdržati od njihovog navođenja u članku.
Koja se pitanja najčešće postavljaju u aforizmima? Ljubav, smisao života, odnosi polova, sreća, prijateljstvo, deca - to su glavne teme koje su u osnovi aforizama.
Posebno su zanimljive misli velikih ljudi o ljubavi.O dubokim osećanjima govore svi: političari, filozofi, mudraci, pesnici, pisci i muzičari. Naravno, razmišljanja velikih ljudi o ljubavi, koja su izražena pre mnogo vekova, pa čak i milenijuma, u mnogome se razlikuju od savremenih. Na primer, poznata indijska javna ličnost Mahatma Gandi je napisala da ljubav, ne zahtevajući ništa, uvek daje, pati, nikada se ne buni i ne zna kako da se osveti. Ali francuski filozof Volter smatra ljubav najmoćnijom od svih strasti, jer istovremeno može da zauzme i glavu, i srce, i telo.
Sovjetski pisac Maksim Gorki posedujeniz mudrih izreka o dubokim osećanjima. Prema jednom od njih, osoba ne može postojati bez ljubavi, a duša mu je data upravo za to. Gorki je takođe verovao da su ljubav i želja za životom jedno te isto, a takođe da se iz ljubavi prema ženi u muškarcu rađa sve najlepše.
A evo i modernijeg aforizma koji je izmišljenvelikog brazilskog romanopisca Paula Koelja: "Ljubav ne priznaje argumente. Oni vole jer ne mogu da ne vole." U jednom od svojih romana piše da život ponekad razvodi ljude upravo da bi konačno shvatili koliko su jedni drugima važni i potrebni.
Ali najlepša definicija razmatranihosećanja se mogu naći u mudroj izreci velikog ruskog klasika Lava Tolstoja: „Ljubav je neprocenjiv dar. To je jedino što se može dati, a i to će ostati kod vas“.
Drugi veliki klasik, Fjodor Mihajlovič Dostojevski, pisao je da voleti znači prihvatiti i videti čoveka onakvu kakvu je Bog prvobitno stvorio.
Francuski basnoslovac Žan Batist Molijer smatra da oni koji nisu poznavali ljubav u životu uopšte nisu živeli.
Zašto ljudi žive?Šta je glavna svrha njihovog postojanja? Sigurno da se postigne stanje sreće. Nije li to ono o čemu sanja svaki zdrav razum? Međutim, za svakoga je tumačenje sreće drugačije, posebno.
Hajde da pogledamo o čemu razmišljaju veliki ljudisreća. Michel Montaigne je o njemu napisao sledeće: „Sreću treba uzeti za sreću, a patnju - za lekcije i iskušenja u životu. Takođe piše da je naš problem što sreću tražimo ne tamo gde je, već tamo gde želimo da je nađemo.
Prema drugom francuskom filozofu, FransoaLa Rochefoucauld – „više nas muči želja da budemo žigosani kao srećni nego da budemo istinski srećni“. Inače, mnogi veruju da je sreća dobiti sve od života, međutim, kako iskustvo pokazuje, onaj ko tako misli dobija sve najgore.
Najviše je, možda, dao kineski mudrac Konfučijepotpuna definicija sreće, koja, po njemu, ima tri stadijuma: sreća, velika sreća, prava sreća. Prvi je kada postoje ljudi koji te razumeju, drugi kada postoji neko ko te voli, a prava sreća, odnosno treća faza, je kada si u stanju da voliš. Dakle, srećan je onaj ko ume da voli i na svom putu je sreo osobu koju želi da voli.
„Čovek bez prijatelja je kao soko bez krila“, kaže drevna mudrost. Kasnije u članku ćemo vam predstaviti razmišljanja velikih ljudi o prijateljstvu.
Otac francuskog sentimentalizma Žan-Žak Ruso je jednom napisao o prijateljstvu: „U naklonosti je reciprocitet neobavezan, ali u prijateljstvu je nemoguće bez njega“.
Zauzvrat, starogrčki filozof Senekanapisao da sreća nikada neće uzdići čoveka do takve visine da mu ne trebaju prijatelji. Ali izreka „prijatelj se u nevolji poznaje“ pripada velikom misliocu i rimskom senatoru Petronije. Sličnu misao izneo je i Demokrit: „prijatelj treba da dođe u zabavu po pozivu, a u nesreću – bez poziva“.
Persijski pesnik Rufio, koji je živeo i radio utrinaestog veka, savetovao da se druži samo sa pametnim, jer budala može biti opasnija od pametnog neprijatelja. Drevni rimski pesnik Publije je napisao: „Ako se prijateljstvo ikada završi, onda to znači da ga uopšte nije ni bilo“.
Ovo su najbolje misli velikih ljudi o prijateljstvu, i inoni su, kao što vidite, istina, uprkos činjenici da su izraženi pre mnogo milenijuma. Šta ovo ukazuje? Da, o istoj stvari – da postoji jedna istina, i da postoji bez obzira na vreme i okolnosti. Inače, američki milijarder Pol Geti je početkom prošlog veka rekao sledeće: „Nesebično prijateljstvo može da postoji samo između ljudi koji imaju ista primanja.
O čemu još volimo da pričamo?Naravno, o našoj deci. Među raznim izrekama na razne teme mogu se pronaći mudre misli velikih ljudi o deci. Evo nekih od njih: „Tvrdoglavo i ćudljivo dete rezultat je nerazumnog ponašanja njegove majke. Ova ideja pripada Janušu Korčaku. U stvari, ako majka na svaki mogući način udovoljava bebinim hirovima, ispunjava sve njegove hirove i ne ukazuje na greške, kao rezultat toga, dete će odrasti nevaspitano i razmaženo.
Ali Vasilij Suhomlinski je verovao da je dete ogledalo njegove porodice i da se u njemu ogleda čistoća i moral njegovih roditelja. Međutim, glavna stvar u podizanju bebe je ljubav.
Perl Bak je pisala da će deca koja nisu voljena odrastati nesposobna za iskrena osećanja. I obrnuto: „Deca koja su osetila nesebičnu ljubav svojih roditelja postaju srećni ljudi“.
Žan Žak Ruso je napisao:„Kad bi se nitkovi ubijali u djeci, nikada ne bismo dobili mudrace. Inače, svako dete zaslužuje ohrabrenje i pohvalu. Ovo je bilo mišljenje istočnog mudraca Abdu'l-Baha. Meri Lam je isto rekla: „Dete se hrani pohvalama i mlekom.
U ovom članku smo pokrili mnogo različitihaforizmi, kao i razmišljanja o životu velikih ljudi. Osim toga, postoji ogroman broj izjava o smislu našeg postojanja i kako se ponašati u različitim situacijama.
Veliki mislilac Konfučije misli šta je potrebnočuvajte se ljudi zbog kojih se osećate krivim, jer, između ostalog, žude za moći nad vama. Ali monah Siluan Atonski je pisao da nam Bog šalje prijatelje koji će nam pomoći da se izlečimo od svojih nedostataka. Oni mogu biti i ljubazni i podmukli ljudi.
Irvin Jal smatra da što je bogatiji unutrašnji svet pojedinaca, to manje očekuju od drugih.
Prema velikom mudracu Omaru Hajamu, što je čovek niže u duši, to više pokušava da podigne nos. Зашто? Da, jer stalno treba da dopre nosom tamo gde nije sazreo dušom.
Mahatma Gandi smatra da su ljudi neka vrsta proizvoda koji se formira pod pritiskom misli. Ovi drugi su sposobni da se materijalizuju, i kao rezultat, pojedinac postaje ono o čemu razmišlja.
U to je verovao veliki komandant Napoleon Bonapartapostoji samo jedan korak između velikog i smešnog, a potomstvo će morati da sudi o svemu što je učinjeno. Život je pun strasti, ali zavist i strah (za razliku od drugih strasti) nisu u stanju da pruže zadovoljstvo. Ovo je mišljenje Džona Kolinsa i sto posto je u pravu.
O životu možete pričati beskrajno.Svako ima svoj pogled na mnoge stvari. Neki su optimisti i skloni su da u svemu vide samo dobro, dok drugi ne veruju ni sebi ni životu i sve doživljavaju sa negativnim stavom. U stvarnosti, sve se dešava na životnom putu: i poteškoće, i sreća, i nerazumevanje, i sreća, i oduševljenje, i ljubav, i mržnja.
Čuveni Mišel Montenj smatra da ako bismomrzimo nešto, onda nam to nije ravnodušno, i uzimamo to k srcu. A gospođa de Stael je jednom rekla da je život ponekad kao brodolom, a njegova olupina su slava, ljubav, prijateljstvo itd.
Zato smo pogledali mnogo zanimljivih citata iaforizme koje su nekada izrazili veliki ljudi. Pažljivo ih proučivši, možete početi drugačije da gledate na važne pojave u životu, izvlačite korisna znanja iz njih, dobijate uputstva kako da se ponašate u budućnosti, a takođe zaboravite na sve sumnje o nerešenim problemima.
