Многе речи страног порекла су чврстоушао у нашу свакодневицу. Често се размећемо њима удесно и улево, не размишљајући увек о строгом значењу њихове употребе, као и одговарајућем значењу. Због тога је препоручљиво знати причу о пореклу, као и контекст сваке такве речи, како не бисте остали у замци, посебно у јавности или када говорите јавно. Узмимо за пример реч „импресиониран“. Шта то значи? Покушајмо да схватимо.
Ако говоримо о семантици ове речи, ондафолије с објашњењима, које садрже значење већине израза који се користе у руском језику, пре свега нам говоре да је реч о одређеном позитивном утиску који производе неки субјекти или ситуације. Шта значи „импресионирати“? Да бисте волели, привлачили, подстакли поштовање или наклоност, изазвали пријатна осећања и асоцијације, као и симпатију. Стога се антонимом ове речи могу сматрати речи попут „изазивати гнушање“ или „одбијање“.
„Импресивно“ ... Шта је ова реч и одакле јепојавио на руском? Постоји много гледишта на ову тему. На пример, неки научници верују да се родоначелник овог израза може наћи у прото-индоевропским дијалектима под маском „пос-ин-ере“. Што се тиче древних језика, ова реч постоји на латинском и звучи као импонере. Може се превести као „инвестирати“, као и „наметнути“ и „надахнути“. И дошао је до нас кроз немачки језик, где је његово значење било врло блиско ономе што данас знамо. Тамо изгледа као импониерен. Можда је његов француски колега имао неки утицај на савремено значење речи на руском језику. Тамо „импресионирати“ има посебно значење: задивити, потиснути својом величином, чак и морално владати.
Упркос чињеници да ова реч има многосинониме, требало би га користити по намени и само у одређеним, погодним случајевима. Када тачно изговарамо реч „импресионирано“? Какве су то ситуације? Пре свега, морате погледати контекст и граматичко и синтаксичко оптерећење. На пример, упркос сличности значења, реч „импресионирано“ не може се међусобно заменити са „саосећати“. Пре свега, јер ако се некоме свиђате, онда је последња реч погодна за карактеризацију такве ситуације. Односно, „саосећа са мном“. Ако вас неко привлачи, онда бисте већ требали да кажете: „он апелује на мене“. Можемо рећи да је главна ствар у овом случају ко тачно према коме има позитивна осећања. Дакле, постоји инверзија - „импресионирати“ значење је, као, „суосјећати напротив“. Ово не мења значење уопште, али нагласак ставља тачно.
Пошто реч имаЛатинско-француско-немачко порекло, онда је обимније од својих руских синонима. „Импресивно“ - шта још то може значити? Ако је упоредимо, као и горе, са речју „саосећа“, она има шири спектар значења. Можемо рећи да је „обим“ описаних осећања у термину „импресионирати“ већи. Није само привући и угодити, већ и надахнути поштовање, поверење, усадити ауторитет и поштовање. Односно, ова реч претпоставља не само спољне, већ и унутрашње позитивне карактеристике субјекта коме се налазите. Стога се ово може рећи о некој појави. На пример: „Ова теорија ме импресионира својом дубином, доследношћу и уверљивошћу“. Или је таква изјава дозвољена у вези са политичком странком, па чак и верском деноминацијом. Из истог разлога, на овај начин се може говорити не само о човеку, већ и о његовим индивидуалним квалитетима - уму, карактерним особинама итд.
Љубитељи руске књижевности и даље се свађајугде је тачно реч „импресионирати“ прикладнија. Неки верују да се он најизворније користи у службеном говору, у пословном стилу комуникације, у новинарству, новинарству, у научном дискурсу итд. Као, у колоквијалном говору, такав појам изгледа некако претенциозно и чак боли уво. С друге стране, такви педанти се противе - ако су људи интелигентни, онда се њихов разговор не састоји само од уобичајених речи и израза. Стога, што је разговор интелигентнији, то појам „импресионира“ више неће бити ван општег контекста. Иначе, у савременом језику је више прихваћено значење немачког порекла, док је у класичној руској књижевности деветнаестог века значење које је долазило из француског језика било раширено. У нашем турбулентном свету он је већ застарео и практично се не користи. Стога би писци попут Лава Толстоја могли да користе ову реч у смислу „морално потиснути“, супротстављајући њено значење таквом глаголу као „угодити“. Сада то не изгледа потпуно јасно.
