Период антике је од великог интересовања каопрофесионалних историчара и међу љубитељима културе, сликарства, архитектуре. Заиста, ове две највеће цивилизације антике дале су свијету доста открића, изуме и достигнућа у скоро свим областима људске активности.
Древни Рим и Древна Грчка су уједињениисториографија под именом Антиквитети, антике. Ове речи наглашавају заједницу социјално-економског развоја, уметничку културу, поглед на свет старих Грка и Римљана, док Римљани постају насљедници велике грчке цивилизације и на многе начине реплицирају. Али већ са својим карактеристикама. Основа ових феномена је економска структура која се заснивала на начину производње робом. Робови из целог света били су срж економског развоја и добробити ових државних ентитета. Историја древне Грчке и Рима попуњена је манифестацијама отвореног непослушности робова, од којих су најпознатија побуна хелата у Спарти и побуна Спартака у Риму, који су били потиснути. Али њихов извор је био суровост и апсолутна равнодушност према робовима, којег једноставно нису сматрали људима, и то је било заједничко и међу племићима и међу слободном становништвом.
Међутим, цивилизација древне Грчке и Рима нијеограничено на ропство. Грци су пионири многих политичких феномена: несумњиво, најпознатија је демократија. Не само да је демократија изашла из окружења грчке цивилизације, већ и принципа раздвајања моћи, иако су врло примитивни и побољшани од стране Римљана, који су, како би избјегли произвољност, ограничили обим активности прерађивача и тјескица, а сенатори би се чак могли одупријети цару. Многи од ових принципа чине основу европских политичких модела. Древни Рим и Древна Грчка дали су свету Олимпијске игре, које су први пут одржане у граду Олимпије у 776. пне. ер Чувени римски закон, који се састоји од многих секција и врло јасно развијен, формирали су основу закона из многих земаља свијета.
