На московском Троекуровском гробљу, реткапосетилац који је дошао да посети нечији гроб, не, не, и распитаће се где је сахрањен Василиј Стаљин. Знати људи ће показати тиху уличицу на којој почива син вође, војни официр.
Девет година и две недеље након Јосифове смртиПреминуо је Стаљинов најмлађи син. Његова судбина била је трагична, мада је многима изгледао као миљеник судбине. Околности смрти В. И. Џугашвилија и данас су мистериозне.
Мало ко је знао како је умро Василиј Стаљин.Марија, жена која је постала његова последња љубав, није била једна од њих. Крајем фебруара 1962. године од ње није било баш учтиво затражено да напусти мали стан у Казању, који је постао последње земаљско пребивалиште „небеског Кремља“, генерал-мајора и сина „најмоћнијег човека на планети“.
Извесни Нусберг, официр државне безбедности иСрпског института, која је била наведена као Василијева супруга, одјурила је у Казањ после неуспешног путовања Марише и њене тетке у Москву по истину. Покушај је био заиста наиван, успели су чак и до самог Ворошилова, али уместо „првог црвеног официра“ који је, према њиховој замисли, могао да посредује за Васју, видели су старца тупог погледа, који је искрено признао да не одлучује ни о чему другом.
Одлучна дама започела је испуштањем саживотни простор који није регистрован код њеног станара, наиме Марије. Затим је прешла на посао. Неке ињекције потпуно су парализовале вољу затвореника петог спрата зграде Хрушчова, а 19. марта „ко треба“ пријавио је „ко треба“ да В. И. Џугашвили више није тамо.
Кремљ је одлучио да читав ритуал учини што је више могућепоједноставити тако да што мање људи зна где је сахрањен Василиј Стаљин. Није познато шта је уплашило НС Хрушчова мртвим човеком који је за живота био сломљен, али чак је и пилотима ветеранима било забрањено да носе награде, испраћајући свог команданта и друга на последњем путу. Наређења су била под цивилним капутима и кад су се борбени пријатељи ниско поклонили, могли су се видети.
И после, после деценија, сваког пилота временарата, стигавши у Казањ, сазнао је где је сахрањен Василиј Стаљин и посетио његов гроб, изражавајући тако, понекад само себи, оданост сећању и поштовање према сину и оцу. Можда ће некима такав став према диктатору и његовом размаженом потомку изгледати заблуда, али заслужује, барем, поштовање.
Присутни на сахрани су славилинедостатак војних почасти, чинило им се неправедним. Василиј је био храбар официр, и ако је оборио само један непријатељски авион (према другим изворима - два), то је било само зато што му је отац након заробљавања Јакова забранио да ризикује живот.
Примећени су и тајанствени трагови премлаћивања на лицу,и начин на који му је жена покривала униформу тилом, очигледно по нечијем наређењу. Било је пуно људи, тужне вести су се брзо прошириле по провинцијском граду и сада више није било могуће сакрити број парцеле на гробљу Арск у Казању, где је сахрањен Василиј Стаљин.
Време постепено поставља све на своје место.Данас је готово свима јасно да је његов ражалошћени син оптужио сараднике свог оца за тровање осипом и, учинивши многе друге глупости, није спроводио антисовјетску агитацију. Василиј Иосифович је био врло незгодан за тадашње руководство, учинио је и рекао много погрешно, али окрутност која се показала према овој храброј и отвореној особи била је претерана. 1999. године је у потпуности рехабилитован. Тело је поново сахрањено поред Марије на главном гробљу Троекуровски.
Московски гроб Василија Стаљина није постао место ходочашћа, али неко ипак у њега доноси цвеће.
