У овом ћемо чланку размотрити главне језичке категорије и дати примјере. Научићете да се у лингвистици разликују различита удружења према којима се могу одредити одређене јединице.
Сам концепт "категорије" први је развиоАристотел. Конкретно, идентификовао је 10 категорија. Наредимо их: издржати, акција, стање, положај, време, место, став, квалитет, количина, суштина. У великој мери њихова идентификација утицала је на накнадни попис различитих предиката, предиката, чланова реченице и делова говора.
Пре него што размотримо језичке категорије ипроблеми језичке категоризације, потребно је разјаснити овај термин. Обично се разуме као одређени затворени систем значења семантичког универзалног атрибута или специфичног значења датог атрибута изван односа према начину изражавања („експлицитни“ или „скривени“) и степену њихове граматизације на датом језику. На пример, можемо говорити о присуству следећих концептуалних категорија: отуђеност / неотуђивост, активност / неактивност, разлог, место, сврха итд. У лингвистици постоје лексико-семантичке језичке категорије. Они подразумијевају класе као што су имена држава, професија, живих бића итд. Ако категоризацијски семе добије изведбени формални израз, језичке се категорије називају деривацијским. Примери су следећи: умањена имена (палачинка-цхик, дим-ок, кућа-ик), имена извршиоца (рун-ун, цар-цхик, учитељ).
Језичке категорије су удружења којамогу се посматрати и широко и уско. У првом случају, то су све групе елемената које се разликују на основу заједничког својства. У ужем смислу, језичке категорије су одређени параметри (карактеристике) који су у основи поделе хомогених јединица на одређени број класа које се не преклапају. Њихове чланове карактерише нека вредност одређене особине. Примјери: категорија врста, случај, анимирани / неживи, глухи / изражени итд. Међутим, овај израз често означава једну од вриједности овог параметра (атрибут). Примери: категорија неживих, акузатив, стање, глувоћа, савршена форма.
Зависно од карактера које имаодговарајуће карактеристике и скуп додељен на њој, као и из односа према класама партиције, могу се разликовати различите врсте категорија. Скуп може садржавати фонеме које су хомогене јединице. У овом се случају разликују различите фонолошке језичке категорије. То је, на пример, глухоћа / изражена разлика. Други пример је категорија оклузивних консонаната. У овом случају се врши класификација према диференцијалном фонетском критеријуму.
Скуп дељив у категорије може да садржињен састав су билатералне јединице. Обично су то реченице, фразе и речи. У овом се случају разликују творбе ријечи, лексичко-семантичке, синтактичке, граматичке и друге категорије. Класификација се врши према одређеном семантичком или синтактичком атрибуту. То може бити или синтактичка, семантичка или општа категорија (ова реч се често разуме као "која се односи на делове говора").
Истичу се и други знакови.У односу на класе цепања, деле се на класификационе (селективне, интегралне) и модификационе (флексија, диференцијал). Карактеристика за неки објект је модификовање када одговара елементу неке друге класе дељења, а од њега се разликује само у вредности ове карактеристике. Ова сагласност се назива опозиција. Ако се то не примети, за одговарајући елемент се атрибут класификује. У ком случају, дакле, можемо ли говорити о сортама неке опћенитије јединице, мењајући се у складу са датим атрибутом? Одговоримо и на ово питање. Затим, када се елементи међусобно разликују само у вредностима једног или другог атрибута који се мења. Што се тиче класификатора, његова вредност је константна, фиксна за одређену јединицу.
У већини случајева за већину елеменатаподесите знак за модификацију Тада се категорија у целини назива и модификовање. На пример, то су инфлексне (инфлекцијске) категорије. То укључује случај и број именице, случаја, броја, рода придјева, расположење, време, особа, број, род глагола. Ако се за довољан број елемената категоризира значајка, тада ће и категорија као цјелина бити иста. На пример, то су лексико-семантичке категорије. Примери: живахност, пол и делови говора именице, прелазност / нетраживост, класе именица глагола, итд.
Који тип треба приписати овом или ономкатегорија зависи од тога која је класификација језичких јединица била изворно, као и од тога шта је „правило“ за одређену класу и шта се може назвати „изузећем“. На пример, може се претпоставити да је на руском језику за неке класе глагола категорија облика инфлекционарна (модификовање), а за остале класе је деривацијска (класификовање). Или можете донети једну од ових одлука за читав разред вербалних токена. Имајте на уму да су сви представљени у руским студијама.
Проучавање постојећег у синтаксиПарадигматични односи, многи истраживачи користе појмове „комуникативно-граматичке категорије“ или „категорије реченица“. Они значе семантичке разлике у одређеним реченицама (синтактички модалитет, афирмација / негација, постављање циља изјаве). Мање уобичајено можемо говорити о појединачним вредностима ових карактеристика (на пример, категорији негације). Бројни истраживачи, посебно Н. Иу. Схведова, нуде другачији концепт. Они говоре о категоријама које се мијењају фразама. Постоје и други концепти.
Граматичке језичке категорије и њиховетипови спадају међу најгледаније и најважније. Њихова карактеристична својства су модификовање типа атрибута узетог као основа, његово учешће у синтакси, присуство правилног начина на који је изражен, као и „обавезан“ избор за (реч) облике који припадају датом скупу једног од његових значења. Граматичке категорије су затворени системи значења, који се међусобно искључују. Они одређују поделу у раздвојене класе огромне збирке речи. На пример, граматичка значења као што су множина или једнина формирају категорију броја.
Пре него што размотримо језичке категоријетекста, дефинисаћемо кључни концепт. Текст је предмет вишедимензионалног проучавања лингвистике, међутим, у специјалној се литератури овај концепт још увек тумачи на различите начине. Такође не постоји општеприхваћена дефиниција. Стога размотрите ону која је најчешћа.
Текст је генерално окарактерисан каопроизвод специфичне активности људи (говор-мишљење). Ово последње може настати како у процесу посредоване и непосредне комуникације, тако и у процесу спознаје околности са човеком.
Његове јединице формиране су компонентама (структуралнимелемената), који се проширују у засебну реченицу или њихове групе. Реченица (текст, фраза, изрека) је главни елемент текста. Препознаје се и доживљава као повезано са другим реченицама. Односно, то је компонента текста, део целине. Реченица је њена најмања комуникативна јединица.
В структуре текста вместе с тем предложения порой ујединити се у групе које су од различитих истраживача добили различита имена. В. А. Буцхбиндер их, на пример, назива фразалним ансамблима и фразалним јединствима. Н.С. Поспелов, А.П. Песхковски, С.Г. Т. М. Николаева, О. И. Москалскаиа, И. Р. Галперин називају их суперфразалним јединствима (СФУ). За означавање групе реченица повезаних у значењу најчешће се користе СФУ и ССТС. То су веома сложена структурна јединства која се састоје од најмање две независне реченице које имају семантички интегритет у контексту кохерентан говор, а такође делују као део комплетне комуникације.
Отметим, что в структуре текста не все предлози су груписани. Такође се истичу слободни који нису обухваћени њима, али су повезани семантичким односима са једном или другом групом. Садрже коментаре, одступања од ауторских права. Такви предлози делују као веза између СТС-а, средство су којим се одређује нова микро-тема.
Неки истраживачи такође истичу снажне реченице у тексту. Могу се разумети и без познавања садржаја других. Такви предлози нису укључени у ЦЦС.
Које се друге језичке категорије могу разликоватитекст? Групе предлога су комбиноване у блокове још већих делова. Они се у разним студијама називају фрагменти или предикативно-релацијски комплекси. Други уобичајени назив су комуникацијски блокови.
Постоје још већа удружења. Повезани су са следећим деловима текста: поглавље, део, параграф, параграф.
Дакле, реченице и њихове групе су главне.комуникативни елементи текста. Сви остали у правилу обављају функцију обликовања текста. Обично су средство међуфазне комуникације. Дефинирајмо и овај концепт.
Представља везу између СТС-а,реченице, поглавља, одломци и други делови текста, који организују његово структурно и семантичко јединство. Истовремено, семантичка веза између појединих реченица обезбеђена је уз помоћ лексичких и граматичких средстава. Најчешће се ради о паралелној или ланчаној комуникацији. Последња се остварује понављањем члана претходне реченице у једном или другом облику, проширивањем на следећи део његове структуре. Паралелно, реченице нису повезане, већ се подударају. У овом случају, паралелизам конструкција омогућава супротстављање или поређење, зависно од одговарајућег лексичког садржаја.
Користећи језичка средства, сваки од њихврсте комуникације. На пример, за повезивање делова текста користе се честице, везе, уводне речи итд. паралелизам у конструкцији реченица. Изражава се употребом глагола са заједничким временским планом, анафоричним елементима, истим редоследом речи, итд.
Они деле исте категорије каоза такозване класичне вербалне хомогене текстове. Неопходно је разјаснити концепт "креолизације". Ово је комбинација различитих средстава знаковних система у комплексу који испуњава текстурне услове. Визуелне компоненте су средство којим се врши креолизација вербалних текстова. Они имају значајан утицај на њихово тумачење и на сва техничка питања која се односе на дизајн текста која утичу на њихово значење. Међу њима се истичу: позадина, боја и фонт текста, интерпункцијски знакови, правопис, формирање речи, графички дизајн (у колони у облику слике), штампани иконски симболи (идеограми, пиктограми) итд.
Текст је, дакле, сигуранструктура у којој су делови и појединачне реченице међусобно повезани. Језичке и логичке категорије су тема која се може развијати веома дуго. Покушали смо да истакнемо најважније, што сваки филолог мора да зна.
