Кад читате класичну књижевност, понекаднаилазите на речи чије значење није познато. Осим тога, многе од њих чујете први пут. То не чуди, јер је руски језик, као и сваки други језик на свету, прилично динамичан, у њему се сваке године појављују нове речи, док друге излазе из употребе. Тако се догодило и са речју "Изхитса". Ова реч се може наћи у Николају Васиљевичу Гогољу у његовом делу "Прича о томе како се Иван Иванович свађао са Иваном Никифоровичем".
Многи људи знају за постојање старословенскогазбука, која је била прва ћирилица и састојала се од 45 слова. Првобитно је формиран у 9. веку ради преношења информација на старословенским и црквенословенским језицима.
Дакле, Ижица је слово из ове абецеде,која је касније била у предреформском руском писму. Можемо претпоставити да је именовани знак рођен захваљујући другом - упсилону, који је сада у грчкој абецеди. Изхитса је коришћен у руском за означавање савременог слова "и". Такође се понекад налазе у речима грчког језика.
Реч "Ижица" имала је огроман број варијантиобриси. Ово слово је приказано на различите начине: изгледало је као модерно „и“, затим је изгледало као број 8 са одсеченим врхом. Његова бројчана вриједност на старословенском је 400.
Изхитсу се ретко користио као у старом векуписања, па је у 19-20 веку. Понекад је значило "у". Ако се користило са „о“, онда је имало само значење савременог слова „и“. И у почетку је ова комбинација била као "ох", када није било довољно простора, "и" је отишло на врх "о", па је тако добијен тај познати знак, сличан резу број 8.
Ижица је писмо које је покушано много путавратити, а затим поново „уништити“. Тако је било у 14. веку. Тада је одлучено да се овај знак врати, или боље речено његова грчка копија - упсилон. У то време писмо губи свој „доњи реп“ и стога постаје модификовано. Иначе, то је последња верзија Ижице која се сада може наћи у црквеним књигама.
Правилно читање Ижице у то време било је тешкодефинисати. У зависности од комбинације са другим знаковима, могло би се читати као „и“, „и“, па чак и „в“. Такође формално, присуство узлазника утицало је на читање овог знака. Ако постоји нагласак изнад знака, онда је ово самогласник "и", ако нема ништа, онда сугласник "ин".
Често можете пронаћи и употребукендема или дијареза. Ови елементи потичу из грчког језика. Али вреди напоменути да чак ни са овим знаци не могу бити независни елементи абецеде.
На руском, Ижица је писмо које је погодилопосле црквеног писма и у руско писмо. То се догодило под Петром И. Тек почетком 1700 -их. краљ је увео поједностављени систем писања, у којем се абецеда ослободила неких слова и наднаслова. Ижица је такође отказана у исто време.
Након неколико година, одлучено је да се ово обновизнак. 1735. поново је "сахрањена". И после 23 године, поново је обновљена. Крајем 18. века одлучено је да се откаже, а почетком 19. века поново је обновљено. Иако су 1857. поново покушали уклонити ицхитсу, овај приједлог је занемарен, будући да је знак већ био риједак. Све мање се користио, понекад чак стављао у заграде, што указује на реткост његове употребе.
Почетком 20. века постојала је одређена активноступотреба Ижице, иако само неколико година. Године 1917. дошло је до правописне реформе у којој се овај знак уопште није спомињао. Али постоји извесност да је тада Ижицу потпуно отказан. Тако барем каже Велика совјетска енциклопедија.
У ствари, писмо је постепено нестало кадапојавила се Петрова грађанска азбука. Неки су касније почели да верују да је појављивање слова „и“ повезано управо са изхитсом, мада постоји претпоставка да стил „У“ није наставак „Ѵ, ѵ“, већ трансформација „ук“ .
О речи "Изхитса" етимолошки речник Криловакаже да је ово слово ћирилице које је заузело 42. позицију. Претходно је позајмљено из старословенског писма. Основа за формирање овог знака био је "јарам". Такође се верује да жиг подсећа на јарам, који има облик лука и означава се речју "јарам".
Поред тога што је Гогол поменуо Ижицу, говорећи о облику уста једног од ликова у свом делу, постоје и изреке. На пример, „прописивање ицхитсе“ значи кажњавање штаповима.
