Кинеско писмо: систем пињина и његове карактеристике

Појавом писања у Небеском царству,успостављен је хијероглифски систем текста, јер кинеска абецеда као таква не постоји. Обично овај концепт укључује методу „пињин“, створену у прошлом веку за транскрипцију знакова у латиничну абецеду.

Зашто кинеска абецеда не постоји

Да бисте одговорили на ово питање, морате се позвати на дефиницију. У њему се наводи да је абецеда скуп знакова из система писања. Чини се, у чему је квака?

Кинеско писање се заснива на хијероглифима,имајући семантичко значење одвојено од осталих знакова у тексту и, пак, који се састоји од кључева. Са последњим је ситуација потпуно иста. Штавише, кључ се може користити као независни хијероглиф, односно реч.

Абецеда подразумева бесмисленост.један словни знак и мали број устаљених, непроменљивих слова. Кинески језик, или Путонгхуа, има више од 50 хиљада хијероглифа, узимајући у обзир разне модификације, док њихов број засигурно није познат и има тенденцију да се повећава.

Шта је пињин

Једноставно речено, пињин је систем романизације зајезик Небеског царства или начин писања хијероглифа по слогу. Помоћу ње било која реч може бити представљена на латинском, што олакшава разумевање фонетске компоненте.

Тако се испоставља да кинеска абецеда нијепостоји, а примена овог израза на ову колекцију знакова није ништа друго него уобичајена грешка. Ипак, због учесталости његове употребе, понекад мора да се рачуна.

Међутим, питање колико је слова у кинеској абецеди нема одговор из свих горе наведених разлога.

Иницијали "пињин"

Као што је раније поменуто, овај систем (уу даљем тексту „кинеска абецеда“) састоји се од латиничних знакова. Слоги углавном чине сугласнике, самогласнике и њихове комбинације. Изговор иницијала, као и завршетака, има пуно нијанси:

• На пример, „м“, „ф“, „с“, „х“ слични су руским „м“, „ф“, „с“ и „к“.
• Постоје усисани сугласници ("п", "т", "к", "ц", "сх", "цх"), који захтевају јак издах када се изговарају.
• „Н“ у „пињину“ је више алвеоларно, а „л“ и „ј“ су слични енглеском изговору.
• „к“ се чита као „тс“, „к“ је као „с“, а „з“ и „зх“ су као „тс“ и „зх“.
• Сугласнике „б“, „д“, „г“ изузетно је тешко правилно изговорити, јер представљају мешавину руских аналога ових звучних и безвучних звукова.
• "Р" на почетку речи замењује "г".

Финале

Кинеска абецеда (хијероглифи нису укључени) такође садржи самогласнике зване „финале“. Често се састоје од дифтонга и придржавају се следећих правила изговора:

• "ан", "ен", "ао", "уо", "оу", "еи", "аи", "а" преписано као "ан", "ен", "ао", "уо", " ох "," хеј "," аи "и" а ".
• Сложени завршеци "иа", "иан", "иао", "ианг", "ие", "иу", "ин" читају се као "И", "ианг", "иао", "ианг", "е "," иу "," јин ".
• „и“ је слично руском „и“, али не омекшава сугласнике. Ако је то једини самогласник у слогу, записује се као „ии“.
• „и“ се изговара попут „и“ или „ву“ (идентично претходном случају).
• „ер“ замењује „ер“.

Када се користи систем романизације

По правилу, "пиниин", ака кинеска абецеда(хијероглифи у њему замењени су слоговима у латиничном писму), користи се као помоћни елемент за туристе у облику потписа на разним знаковима или у присуству ретког знака у тексту.

Такође се за писање користи романизацијапоруке на енглеској тастатури. По правилу је ово аутоматизован процес, а откуцана транскрипција пињина аутоматски се претвара у хијероглиф.

Последња, најпопуларнија опцијанамењен је структурирању информација на списковима и базама података: у њима је много целисходније речи поделити по првим слоговима користећи транслитерацију у латинично писмо. Ово ће олакшати потрагу не само странцима, већ и Кинезима.

Пињин као средство за учење језика

Систем романизације на латинском садржи 29слогова и користи се као помоћни корак у проучавању кинеског језика. Омогућава вам да се упознате са правилним читањем и изговором самогласника, захваљујући присуству дијакритичара. У Небеском царству је проучавање „пињина“ обавезно за стране студенте и укључено је у наставни план и програм свих савремених школа.

Често фраза „кинеска абецеда са преводом“ значи транскрипцију слогова ради погодности изговора. Дијакритичари су присутни у исту сврху.

Тонови

У Путонгхуа сваки самогласник има своју специфичну интонацију.

Исти слогови са различитим изговоромумеју да образују речи које се међусобно у значењу битно разликују. За ово је изузетно важно савладати тонове - без њих је знање језика немогуће. Често нико не разуме странца са погрешном интонацијом и његов говор се замењује са неким непознатим дијалектом.

Да бисте избегли овај проблем, проучитеизговор треба обавити директно са наставником. Природно, кинеска абецеда са руским преводом овде неће помоћи (транскрипција не преноси дијакритичке знакове) и мораће да иде директно у систем „пињин“.

Укупно постоје четири тона:

1. Високо глатко.
2. Узлазно од средње до високе.
3. Ниско, даље се смањује, а затим повећава на средњи тон.
4. Високо доле.

Видео водичи или наставник ће вам помоћи да их разумете, али потоње је, као што је раније поменуто, пожељније.

У закључку о кинеској абецеди

Враћајући се на тему Небеског царства, вреди напоменути да се кинески, као и други језици који имају хијероглифско писање, превише разликује од европског.

Његове особине спречавају постојањестандардна абецеда. Штавише, рани покушаји да се познати начин писања текста замени комбинацијама слова брзо су пропали. Једноставно речено, такве методе су за кратко време престале да се користе и мало је вероватно да ће се оживети.