Ратови Египта у 20. веку нису се завршили бриљантним победама, упркос понекад срећним почецима.
Египатска војска је бројна, њено особљеима скоро пола милиона људи. Ако главном штабу додамо милион резервиста, онда можемо извући закључак о огромном војном потенцијалу ове земље. Ниједна од држава афричког континента или Блиског истока нема такве оружане снаге.
Египатски ратови са Израелом били су пример какоможете изгубити, имајући огромну супериорност у људству и опреми. Први од њих догодио се већ 1948. године и завршио се поразом, што је изазвало незадовољство официра краљем Фаруком. Подземна организација коју су створили Насер и Нагиб дошла је на власт 1952. Нова влада је стварни суверенитет земље постигла потписивањем споразума са Великом Британијом 1954. године.
Исход следећег рата Египта са Израелом 1956. такође је био неуспешан, али је показао континуитет Насерове политике према овој земљи.
Јеменски грађански рат пратили сустални пораст броја египатског контингента. На почетку интервенције (1962) бројала је 5000 војника, а до 1965. достигла је 55 000. Упркос тако импресивном присуству, ефикасност војних операција била је ниска. 15 пешадијских дивизија и још две (тенковске и артиљеријске), не рачунајући специјалне снаге, искусиле су стални недостатак залиха. Службеници су се жалили на топографски дефицит, што указује на низак ниво материјално-техничке припремљености.
11 година након другог рата Египта са Израеломзапочео је трећи, касније назван шестодневни. Погодивши намере непријатеља, ИД (Израелске одбрамбене снаге, скраћено Тсахал) покренуо је низ превентивних удара на египатске аеродроме, седиште и комуникационе центре. Изгубљен је (привремено) део територије земље, наиме цело Синајско полуострво.
1969-1970, сукоб са главним непријатељем прешао је у пасивну фазу, названу „рат за исцрпљивање“. Није постигла свој циљ.
Следећи је био рат Јом Кипур 1973. године.Египатска војска је успешно прешла Суецки канал и појурила у Јерусалим, али је заустављена и окренута назад. Израелци су прогонили непријатеља кроз пустињу, а затим наставили потрагу док се нису зауставили стотинак километара од Каира. Египат је спашен од потпуног пораза интервенцијом СССР-а, који је непрестано и издашно снабдевао регионалног савезника оружјем.
Данас се мало људи сећа северноафричког сукоба са Либијом 1977. године. Био је краткотрајан и практично неефикасан за обе стране.
Учествовао је други корпус египатске војскеОперација Пустињска олуја на страни је антиирачке коалиције. Нису му поверени одговорни задаци, али тамо где је било потребно да се одреди војно присуство, сасвим се добро носио са задатком.
Несрећа египатске војске, као и читавог логора, била јекатастрофална ситуација у области образовања. Од три године проведене у војној служби, неписмени војник годину дана учи да пише и чита. Тешко је очекивати да ће, савладавши ове, наравно корисне вештине, одмах моћи да контролише савремене системе наоружања.
У јануару 2011. водеће светске информацијеканали су емитовали извештаје из којих је било могуће закључити да је у Египту био рат. У ствари, догодила се исламска револуција, на власт је дошао Мохаммед Морси, који је касније постао легитимни председник. Ред у Каиру одржавале су копнене снаге. Да није било одлучних акција команде војске, у земљи би могао избити грађански рат.
У Египту 2013. годину обележава још једнадржавни удар. Овог пута војска је свргла Мурсија, а владу је водио Адли Мансур, главни уставни судија. Египатска војска наставља да се бави унутрашњом политиком. Можда ће на овом пољу постићи већи успех него на бојним пољима.
