Синтакса руског језика је занимљива,фасцинантан, али истовремено изузетно тежак одељак руске граматике. Сложена реченица и све што је повезано са њом изучава се у школском курсу руског језика, а такође је укључено у испитни рад.
Сложена реченица је реченица у којој постоје две или више граматичких основа, од којих је једна главна, а остале су зависне. На пример, ватра се угасила (Главни део), кад је дошло јутро (зависни део). Клаузуле, или зависни, делови могу бити различитих врста, све зависи од питања које се поставља од главне реченице до зависне. Дакле, на питање који зависни део се сматра одлучујућим:шума (шта?), у којој смо ходали, проредила се. Ако се питање околности постави на зависни део, онда се подређени део дефинише као прилошки. Коначно, ако је питање зависном делу једно од питања индиректних случајева, тада се подређена клаузула назива објашњењем.
Често их има у текстовима и вежбамасложене реченице, где постоји неколико подређених реченица. Истовремено, не само да саме подређене клаузе могу бити различите, већ и начин њихове подређености главној реченици или једна другој.
| Име | Опис | Пример |
| Паралелна подређеност | Главна клаузула укључује различите врсте зависних делова. | Када се лед пробио, почео је риболов, који су мушкарци чекали читаву зиму. (Главна реченица: почео је риболов. Прва прилошка одредба: започето (када?); други подређени атрибут: риболов (шта?). |
| Једнообразна подређеност | Главна клаузула укључује зависне делове истог типа. | Сви знају како је изграђен БАМ и колико су га људи скупо платили. (Главна реченица: сви знају. Обухвата обе подређене објашњење: како је изграђен БАМ и како су то људи скупо платили. Клаузуле су хомогене, јер се односе на једну реч - познати поставља им се једно питање: познато је да?) |
| Доследно подношење | Главна клаузула укључује једну подређену клаузулу од које зависе остале подређене клаузуле. | Претпоставио је да их филм који су гледали не воле. (Из главне реченице претпоставио је једна подређена клауза зависи: да им се филм није свидео... Још једна ствар зависи од клаузе која се односи на главну реченицу: које су они гледали. |
Дефинисати паралелно, хомогено,доследно подређивање клауза је задатак који ученицима ствара потешкоће. Решавајући ово питање, неопходно је пре свега пронаћи главну реченицу, а затим, постављајући питања од њега, утврдити природу подређености.
У сложеним реченицама у којиманеколико предикативних основа, може постојати подређеност клауза. Подређене реченице су подређене реченице које зависе од једне главне реченице. Доследно подношење се разликује од подређивања. Чињеница је да у сложеним реченицама са секвенцијалном подређеношћу не зависе све подређене реченице од главне реченице, односно у њима нема подређености.
Није лак задатак одредити врсте клауза, посебно у реченицама са узастопном подређеношћу. Питање је како пронаћи доследну подређеност клауза.
Следећи овај алгоритам, можете брзо пронаћи реченицу наведену у задатку.
Структурно најзанимљивији јесложена реченица са доследном подређеношћу клауза. Ланац међусобно зависних подређених реченица може се налазити и изван главне клаузе и унутар ње.
Дан који су провели у сунчаном граду, где има много историјских споменика, памтиће заувек.
Ево главне реченице памтиће дан заувек заокружује међусобно повезане подређене реченице. Клаузула зависи од главне реченице које су провели у сунчаном граду. Овај подређени део је главни за подређени део приписивања где има много историјских споменика. Стога је ово доследно подређивање клаузула. У другој реченици Видео је власника како грди мачку због улова кокоши главна клаузула се налази изван клаузула.
Секвенцијална подређеност подређених реченицакористи се и у разговорном говору и у писању. Такве реченице се налазе у белетристичким делима. На пример, А.С. Пушкин: Натаља Гавриловна била је на скупштинама позната као најбоља плесачица, што је био ... разлог увреде Корсакова, који је сутрадан дошао да се извини Гаврилу Афанасјевичу; у Л.Н. Толстој: Сетио сам се како је једном помислио да је њен супруг сазнао и да се припремао за дуел ... у којем је намеравао да пуца у ваздух; од И.А. Бунина: И кад сам подигао поглед, опет ми се учинило ... да је та тишина мистерија, део онога што је изван познатог.
