Према општеприхваћеној класификацији којапридржава се УН-а, регион Источне и Централне Европе укључује све источноевропске земље које су раније биле део социјалистичког табора. Наравно, земље Источне Европе су и балтичке државе, односно Летонија, Литванија и Естонија. Све њих карактерише транзициона економија од планске, социјалистичке, до тржишне.
С обзиром на главну економскупоказатељима којима се могу похвалити земље централне и источне Европе, одмах постаје очигледно да се Чешка с правом сматра најразвијенијом у овом делу света. Мађарска, Словачка и Пољска су му инфериорне. Ако поменемо индустрију, онда је њена главна одлика велика улога тешке индустрије и машинства. Ова чињеница је такође повезана са социјалистичком прошлошћу свих ових земаља. Након распада Уније, земље Источне Европе доживеле су значајне шокове и искушења, јер су стара продајна тржишта, извори сировина и логистичке шеме нестајали.
Као и другде у Европи, земље Источне Европепокушавајући да одржи еколошку равнотежу и смањи вађење минерала попут угља и руда метала. Обим и улога рударства се смањују. Међутим, перестројка у другим областима индустрије иде врло енергично, посебно у погледу науке и научно интензивних индустрија, што треба схватити као производњу радио-електронике, роботике, аутоматизације и разних свемирских технологија.
Најупорнији и најпрофитабилнији су таквииндустрије као што су храна, текстил, штампа и прерада дрвета. Пољопривреда, на коју су земље Источне Европе традиционално поносне, такође пролази кроз фазе реформи и промена, навикавајући се на тржишни систем, трансформишући се. Уместо великих и тешких задруга појавиле су се приватне мале фарме. Власници су већине земљишта у земљама погодним за пољопривреду.
Земље источне Европе, чија листа нијеје предугачак, а карактерише их и потпуно традиционалан и већ познат висок животни стандард, посебно у поређењу са источнијим суседима. Националне владе које су дошле на власт након распада Уније воде државну политику која је усмерена на постизање главних социјалних реформи и трансформација.
Источноевропске земље се хвалезнатно мањи пад стандарда и квалитета живота. Те државе троше на социјална давања онолико колико себи дозвољавају државе западне Европе. А у Пољској, Чешкој и Мађарској су одбитци за пружање услуга различитим социјалним групама највећи у целом свету.
Ове државе карактерише прилично великаочекивани животни век његових становника, који они непрестано покушавају да повећају, као и ниво образовања становништва и, што је веома важно, стварну вредност бруто домаћег дохотка по становнику, узимајући у обзир, наравно, трошкови живота у свакој одређеној земљи. У целини, ове државе су, наравно, мање напредне од земаља западне Европе, али су, ипак, веома напредне и успешне.
