Неолитска револуција је најважнији догађај у читавој историји човечанства, који је постао први уочљив у размерама светске историје, корак примитивног човека ка трансформацији у цивилизовану.
Много миленијума примитивно друштвопостојала, практично непромењена. Његов развој се одвијао тако споро да је био готово неприметан. Значајне промене у разним сферама живота друштва почеле су тек у последњим вековима, пре тога начин живота људи није се мењао десетинама хиљада година.
Најважнији догађај примитивне ередруштво, која је довела до структурних промена у животу људи, била је неолитска револуција, започета пре око 10-15 хиљада година. Ово време се појавило брушење алата, појава пољопривреде и сточарства. С тим у вези, продуктивност људског рада се значајно повећава и почиње да премашује потрошњу и појављује се вишак производа. То значи да постоји могућност за акумулацију и нагомилавање залиха. Продуктивна економија чини човека мање зависним од природе. Становништво почиње да расте. Истовремено, обликују се предуслови за искоришћавање неких људи од стране других (од оних који акумулирају богатство).
Неолитска револуција била је повезана са развојемтехнологије обраде земљишта и почетак пољопривреде. По први пут су људи почели да сеју зрна јечма, пшенице, пасуља, проса и других усева и бербу. Ако је раније једном ловцу било потребно двадесетак квадратних километара земље како би се племену обезбедио нормалан живот, сада је на овој територији постало могуће прехранити стотине фармера. Тако се еколошка ниша проширила десетине и стотине пута. Обиље је дошло код људи, у историји човечанства започело је „златно доба“.
Неолитска револуција је допринела почеткураспадање примитивног комуналног система и прелазак на прве облике државних формација. Нови облик развоја и организације друштва добио је назив „прадржава“. У то време почињу да настају велика насеља која се претварају у административне, културне и верске центре (градове). До сада се интереси вође поклапају са интересима осталих чланова друштва, али социјална неједнакост се већ манифестује, што доводи до постепеног раздвајања ових интереса.
У овој фази долази до раздвајања путева.развој на „западни“ и „источни“. Разлози за то леже у чињеници да су заједнице и јавно власништво над земљом сачуване на Истоку. То је било због потребе за наводњавањем, што је било изван снаге појединих породица. На Западу, где такав рад није био потребан, заједница се распадала много брже, а земљиште је постало приватно власништво.
Неолитска револуција и њене последице
Значење промена које су се догодиле у животупримитиван човек је огроман. Током транзиције ка производној економији покренути су процеси, који су на крају довели до готово универзалне промене примитивних односа у цивилизоване. Појавио се читав списак фундаментално нових појава у људском животу, укључујући одвајање сточарства од пољопривреде, а у бронзаном добу одвајање рукотворина; продубљивање социјалне и имовинске диференцијације унутар и између заједница; растућа улога породице; прелазак из кланске заједнице у суседну; појава новог типа великих насеља. Неолитска револуција означила је повлачење примитивности, иако је овај процес био неуједначен. У почетку су се појавила само изолована острва, на којима су се створили сви услови за прелазак у цивилизацију. Тек много касније процес је постао стабилнији и прогресивнији.
