Лек "Пурген" срећемо у школи, иако већина наставника хемије о томе ћути. Званично име ове супстанце је фенолфталеин.
Лек је с разлогом укључен у многе анегдоте.Назван је најбољим леком против кашља, јер је дејство лека "Пурген" (лаксатив и не само) дошло врло брзо, а понекад и изненада. Лек се не раствара у стомаку: само у цревима под дејством киселина. 85% се креће кроз црева са храном, 15% улази у крвоток. Не излучује се сав лек урином: део опет улази у јетру. То је оно што одређује оштар неконтролисани ефекат лека, који траје 3-4 дана. То је био један од разлога зашто су лекари почели да одбијају лек "Пурген": лаксативни ефекат је предуго трајао, понекад доводећи до дехидрације.
Међутим, непријатност употребе и пуно бочнихефекти нису постали разлог потпуног одбацивања састава "Пургена". Лаксатив, чија је цена била унутар неколико центи, био је популаран дуги низ година не само међу људима, већ и међу професионалним лекарима. До 1999. године амерички истраживачи су открили да употреба фенолфталеина доводи до рака. Пурген је лаксатив (упутства то објашњавају) на бази фенолфталеина. У медицинском свету носи 14 трговачких имена. Хемикалија има негативан ефекат на јетру, чак и са једном дозом.
Лек "Пурген" је лаксатив.У хемији се супстанца користи за препознавање киселог или алкалног окружења. Педесетих и шездесетих година двадесетог века домаћице су раствориле таблету у води, а затим испрале постељину у њој. Веровало се да се тако белој боји може дати пријатна нијанса. Са врло ниским квалитетом средстава за бељење и плавање, ово је било релевантно. У пионирским камповима таблете су се користиле за врло окрутне шале. Данас је већина земаља света забранила не само производњу овог лека, већ и додавање фенолфталеина у било које формулације намењене оралној примени. Као лаксатив, лекови се препоручују не на хемијској, већ на биљној основи.