Краљевске аутомобилске трке које су популарно познатепопут Формуле 1, не остављају равнодушним милионе људи на целој планети. Неко директно хвата сам ток такмичења, а неко је једноставно одушевљен аутомобилима који учествују, а сваки од њих се зове „Формула 1 аутомобил“. Ако кажем неколико речи о овим аутомобилима, онда су у свету мото спорта они најмодернији са технолошког становишта, најбржи, а самим тим и најскупљи. Нико не може да упореди брзину у кругу са таквим машинама, што се у великој мери постиже захваљујући највећој снажној снази, што је обезбеђено захваљујући аеродинамичности аутомобила.
Најстарији од свих је тимФеррари, чији су се аутомобили променили више од осталих. Аутомобили формуле 1 развијали су се активно и мењали се врло често. Ако узмете и упоредите два аутомобила исте екипе Феррарија са разликом од 10 година, јасно се види да су потпуно различити.
Треба напоменути да су промене упрописи се уводе сваке године. Сматра се да је највећи број њих уведен у 2009. години. Тада су инжењери свих тимова имали задатак да направе, заправо, нове аутомобиле. Резултат таквих иновација била је радикална промена у усклађивању снага такмичења, када су се брзи, успешни тимови пребацили на број аутсајдера, а на њихово место дошли су прилично спори представници трка.
Аутомобил долази са око 80 хиљадаелементи. Основа је такозвани монокок, за чије производњу се користе угљенична влакна или угљеник. Имајте у виду да сваки аутомобил Формуле 1 по правилу има три одвојена монокока. Испред њега је седиште пилота, направљено искључиво за одређеног возача, и предње вешање. Са задње стране је мењач, мотор, деформабилни резервоар за гориво и издувни систем.
Веома важна улога за сваки аутомобилаеродинамички елементи који пружају снагу. Ту спадају задње и предње крило, направљено од карбонских влакана. Поред свега тога, аутомобилу су потребни и електроника, огледала, каблови, руке огибљења и тако даље. Све то скупа кошта много новца.