Акредитив је финансијска трансакција у оквирукојој се банци исплатиоца издаје налог према банци корисника. Банкарска манипулација врши се на иницијативу клијената, у њихово име у складу са партнерским уговором. Налог се састоји од плаћања физичког или правног лица у оквиру договорених услова налога.
Проучивши појам и врсте акредитива, зауставимо сена чињеницу да овај формат међусобних поравнања путем банке има и позитивне аспекте и недостатке. Акредитив се може назвати условном новчаном обавезом, коју банка прихвата по упутству подносиоца захтева, у складу са којом финансијска институција преузима обавезу плаћања кориснику у износу наведеном у документима. Ово дефинише висок ниво сигурности и делује као гаранција да ниједна страна неће бити преварена. Ситуацију можете описати на једноставнији начин. На пример, једна фирма жели да купи одређени производ од друге, али због ризика не жели да је плати одмах. У овој ситуацији купац тражи од банке да му плати робу, достављајући му рачун да ће плаћање бити извршено касније, по пријему робе. Банка преноси одређени износ средстава продавцу, а затим на основу признанице прикупља средства од купца. Нагодбе са банком и међу странкама у овом формату познате су као поравнања акредитивима. Врсте акредитива одређују појединачне суптилности партнерства између 4 стране.
Приликом формирања партнерства измеђупредузетника и организације, као и између појединаца и појединачних предузетника, постоји велики ризик од губитка новца или добара приликом закључења споразума или у међусобним поравнањима. Врсте акредитива представљене у банкарском сектору омогућавају избегавање значајних губитака у трансакцијама које укључују велике износе. Ризици су сведени на минимум због чињенице да се било који финансијски процес у оквиру акредитива спроводи под строгом контролом истовремено од стране две банке. Непоштовање услова уговора са сваком од страна је потпуно искључено. Добављач производа, заправо, као и његов купац, једноставно не може не испунити своје обавезе у оквиру партнерства.
При коришћењу акредитива приликом спровођењамеђусобних поравнања, изузетно је важно одабрати одговарајућу врсту трансакције. Отварање потоњег врши банка искључиво по упутству платиоца, па избор, с обзиром на формат операције, остаје на платиоцу. У уговор се уносе информације у вези са предвиђеном подврстом банкарског посла. У складу са стандардима Централне банке Руске Федерације, уобичајено је разликовати следеће врсте акредитива:
Депоноване и загарантоване трансакције су најчешће поравнања акредитивима. Врсте акредитива одређују спецификацију самих операција.
Потврђени акредитив чије врсте могуразликују се у зависности од спецификације трансакција (опозиве и неопозиве), је акредитив, чијим извршењем извршна финансијска институција преузима обавезу плаћања, без обзира на чињеницу да је новац пребачен из банке код које је потврдно писмо од кредит је издат. Поступак за координацију нијанси операције одређен је међубанкарским споразумима. Одговор на питање која је комбинација врста акредитива немогућа лежи управо у горе датој дефиницији. Остали тандеми су једноставно неприхватљиви.
Сматра се да су и опозиви и неопозиви акредитиви не мање тражени приликом међусобног поравнања. Врсте акредитива у овој категорији такође имају своје специфичности.
Прималац средстава за банкарску трансакцију имаправо да одбије плаћање, али пре истека периода његовог важења и под условом да је ова нијанса прописана уговором. Дозвољено уз претходни договор и прихватање треће стране која је овлашћена правима обвезника.
Не постоје само главне врсте акредитива, већ и њихове сорте. Могу се споменути следеће модификације банкарских операција:
При закључивању уговора у уговорима је обавезноназначен је облик поравнања, као и специфичности испоруке добара или шема пружања услуга. У радовима морају бити прописане предвиђене врсте акредитива и њихове карактеристике. Да би се избегли проблеми, радови треба да садрже следеће информације:
Да би партнерство било успешно,платиша мора самостално или уз помоћ специјалисте проучити овај облик банкарског пословања, фокусирајући се на то ко користи које врсте. Акредитиви се разликују у зависности од формата поравнања. За одређени случај треба да изаберете оптимални формат партнерства. Треба рећи да у случају кршења формата поравнања сва одговорност сноси финансијске институције у складу са законом. Ово одређује чињеницу да су представници финансијских институција посебно пажљиви при провери документације која потврђује испоруку робе, обављање одређене количине посла или пружање услуге.
Ову врсту безготовинског поравнања карактеришуи за и против. Позитивни аспекти партнерства укључују присуство 100% гаранције плаћања продавцу робе или добављачу услуга. Контролу над спровођењем међусобних поравнања у оквиру трансакције врше саме финансијске институције, чиме се елиминише ризик од преваре и правилно испуњавање њихових обавеза од сваке од страна. Приликом обављања банкарске трансакције, купац због кашњења плаћања не повлачи део капитала из економског промета. Плаћање робе или услуга врши се као на рате. У време потписивања уговора, купац можда неће имати средства у рукама. Исти тренутак је такође недостатак, али већ за продавца робе и представника услуга. Новац добијају одложено. Вреди напоменути да је шема партнерства по акредитиву веома сложена и неће је бити могуће одмах разумети. Међутим, светска пракса показује да привредници који су једном користили понуду никада не користе друге формате плаћања. Предност у погледу високих показатеља сигурности у потпуности покрива сложену шему тока посла и релативно високе банкарске провизије.
