/ / ММФ: транскрипт. Циљеви, циљеви и улога организације у свету

ММФ: транскрипт. Циљеви, циљеви и улога организације у свету

ММФ (транскрипт - Међународни монетарни фонд)настао је 1944. године на конференцији у Бреттон Воодсу у САД-у. Њени циљеви су првобитно били декларисани на следећи начин: промовисање међународне сарадње у области финансија, ширење и раст трговине, обезбеђивање стабилности валута, пружање помоћи у поравнању између земаља чланица и обезбеђивање средстава са циљем исправљања неравнотеже у платном билансу. Међутим, у пракси се активности Фонда своде на искрцавање новца за мањину (земље и транснационалне корпорације), коју, између осталих организација, такође контролише ММФ. Да ли су кредити ММФ-а или ММФ (транскрипт Међународног монетарног фонда) помогли земљама у невољи? Како рад Фонда утиче на глобалну економију?

ММФ: дешифровање појма, функција и задатака

имф дешифровање

ММФ је скраћеница од Интернатионал МонетариФонд, ММФ (скраћеница) у руској верзији изгледа овако: Међународни монетарни фонд. Ова међувладина организација је позвана да промовише девизну сарадњу на основу саветовања својих чланова и давања зајмова.

Мисија Фондације је консолидација фирмепаритет валута. Због тога су их државе чланице утврдиле у злату и америчким доларима, сложивши се да их не мењају за више од десет одсто без пристанка Фонда и да не одступају од ове равнотеже приликом обављања трансакција за више од један одсто.

Историја оснивања и развоја Фонда

ММФ банка

1944. на конференцији у Бреттон Воодсу у САДпредставници четрдесет и четири земље одлучили су да створе јединствену основу за економску сарадњу како би се избегла девалвација, чија је последица тридесетих година била Велика депресија, као и да би се обновио финансијски систем између држава после рата. Следеће године, на основу резултата конференције, створен је ММФ.

СССР је такође активно учествовао уконференцији и потписао закон о оснивању организације, али га накнадно никада није ратификовао и није учествовао у активностима. Али деведесетих година, након распада Совјетског Савеза, Русија и друге земље - бивше совјетске републике придружиле су се ММФ-у.

ММФ је 1999. већ обухватио 182 земље.

Органи управљања, структура и земље чланице

Седиште специјализоване организације УН- ММФ - налази се у Вашингтону. Управно тело Међународног монетарног фонда је Одбор гувернера. Укључује стварног управника и заменика из сваке државе чланице Фонда.

Извршни одбор се састоји од 24 директора,који представљају групе земаља или поједине државе чланице. Штавише, генерални директор је увек Европљанин, а његов први заменик је Американац.

Овлашћени капитал се формира доприносима држава. Тренутно ММФ укључује 188 земаља. На основу величине плаћених квота, њихови гласови се распоређују међу земљама.

Подаци ММФ-а сугеришу да је највећиброј гласова припада САД (17,8%), Јапану (6,13%), Немачкој (5,99%), Великој Британији и Француској (по 4,95%), Саудијској Арабији (3,22%), Италији (4 , 18%) и Русије (2,74%). Стога су Сједињене Државе, као највећи број гласова, једина земља која има право вета на најважнија питања о којима се расправљало у ММФ-у. И многе европске земље (и не само оне) једноставно гласају на исти начин као и Сједињене Америчке Државе.

Подаци ММФ-а

Улога Фонда у глобалној економији

ММФ непрестано надгледа финансијске и монетарнеполитике земаља чланица и стање привреде широм света. У том циљу се сваке године одржавају консултације са владиним агенцијама о девизним курсевима. С друге стране, државе чланице требале би се консултовати са Фондом о макроекономским питањима.

ММФ позајмљује земљама у потреби нудећи земљама зајмове које могу користити у разне сврхе.

У првих двадесет година свог постојања, Фондацијадавали зајмове углавном развијеним земљама, али тада је ова активност преоријентисана на земље у развоју. Занимљиво је да је отприлике у исто време у свету почео да се формира неоколонијални систем.

Услови за земље да добију зајам од ММФ-а

имф скраћеница

Да би чланови организације добили зајам од ММФ-а, морају да испуне низ политичких и економских услова.

Овај тренд је формиран осамдесетих година двадесетог века и временом се само наставља заоштравати.

ММФ банка захтева спровођење програма који, премауствари, они не воде изласку земље из кризе, већ смањењу инвестиција, престанку економског раста и погоршању социјалне ситуације грађана уопште.

Значајно је да је 2007. године било најјачихкриза организације ММФ. Дешифрирање глобалног економског пада 2008. године, према финансијским аналитичарима, могло је бити његова последица. Нико није желео да узима зајмове од организације, а оне земље које су их раније добиле, настојале су да отплате дуг пре рока.

Али дошло је до глобалне кризе, све је дошло на своје место, па чак и више. Као резултат, ММФ је утростручио своје ресурсе и још више утиче на светску економију.

Ликед:
0
Популарне поруке
Духовни развој
Храна
иуп